Слободанка Павловић, професор и декан на Факултету за екологију на Независном универзитету у Бањалуци је члан светске асоцијације за управљање отпадом International Solid Waste Association, али и члан светске радне групе за управљање медицинским отпадом, те добитница прве награде “БиХ Green Award 2017.“ у једној од категорија на такмичењу које је организовала Амбасада САД у БиХ. Један од оснивача и активан члан Удружења грађана „ЕКОСФЕРА“, али и креатор и координатор пројекта “Отпадом украси, Планету спаси!”, који већ неколико године спроводи Удружење ЕКОСФЕРА у сарадњи са Факултетом за екологију (НУБЛ).

О актуелни темама попут освешћивања грађана и самоиницијативним акцијама чишћења смећа широм градова БиХ, али и одлуци ЕУ о забрани употребе једнокатне пластике професорица Павловић каже да једногласно подржава ове лепе „еколошке вести“.

- Забрана једнократне пластике је корак ка одржавању Земље чистом али и на крају нашем опстанку. Ово је последњи покушај, очајнички потез. Тренутак у коме нам сурова реалност пружа какву-такву прилику за спасење. Пластика за једнократку употребу ће бити забрањена у Европској унији од 2021. године (сламке, штапићи за уши, прибор за јело, тањири, кутијице за храну, чаше и сл.). На листу пластике која ће бити забрањена на тржишту ЕУ-а посланици су додали производе од оксо-биоразградиве пластике, попут кеса или амбалаже за храну од полистирена. Ти производи чине око 70% отпада који заврше у рекама, морима и океанима. Филтери за цигарете садрже целулозни ацетат, пластични материјал који чини до 60 посто њиховог састава, и други су по реду међу пластичним онечишћивачима који се налазе на европским плажама. У извештају ЕУ парламента је из тог разлога додан члан у којем стоји да државе чланице морају поставити циљеве за смањење филтера за цигарете за 50 посто до 2025., односно за 80 посто до 2030. године. Наводи се да један опушак може загадити између 500 и 1.000 литара воде, а ако се баци на копно, треба му 12 година да се разгради.

Прочитајте још - Пластика убија плодност људи


Како наводи Европски Парламент, чланице ЕУ-а ће усвојити националне планове како би охрабрили кориштење производа за вишекратну употребу, као и оних који могу да се рециклирају. Остали производи од пластике, попут флаша, одвојено ће се прикупљати и рециклирати, и то по стопи од 90 посто до 2025. године.



- Основни циљ ове забране је смањење загађења. Треба напоменути да су пре ЕУ парламента одлуку о забрани пластичних кеса или једнократне пластике донеле бројне државе (преко 40). Као прва земља која је донела одлуку о забрани употребе једнократне пластике је Бангладеш и то 2002. године. Ево након 17 година то је коначно урадила и ЕУ.
Павловићева наглашава да подржава ЕУ одлуку и забрану једнократне пластике, али поручује да у наредном периоду морамо бити јако пажљиви и опрезни. - Доста нам је нашег и смећа и отпада и не знамо како га се ефикасно решити тако да нам туђе никако не треба. Јако је битно је напоменути да земље чланице које не успију да достигну задате циљеве везано за рециклажу и смањење из ЕУ директива, плаћају огромне пенале, наводи профосорица Павловић и додаје да развијене земље (не све али велика већина) су нашле, за себе, „јефтино“ решење. Уз минималну накнаду су извозили свој отпад у неразвијене земље и тако испуњавали задате квоте. Проблем је што су у контејнере који су били обележени као рециклажни материјал и пластика мешали и опасне категорије отпада. Како су цене за адекватно збрињавање опасних категорија отпада доста високе, развили су систем отварања својих представништава у неразвијеним земљама и тако „развијајући им привреду и стварајући нова радна места“ уништавали природу. Земље које су обележене званично као депоније богатих земаља су Гана, Сомалија, Виетнам, Индија, Кина, Бангладеш и др.



Неке од њих као што су Кина и Бангладеш су, између осталог и због тога, забраниле увоз туђег отпада. Сада Америка и Европа као највећи извозници траже и морају пронаћи нове јефтине територије за бацање свог отпада. Како смо у већ географски у Европи а далеко од ЕУ правила и директива, одавно смо сведоци онога да што не може тамо, може код нас.

Прочитајте још - ЕУ: Постигнут договор о забрани употребе пластике

Преко донација, помоћи, увоза старих половних аутомобила, „половних технологија“, изградње хидроцентрала, термоелектрана и тд., не би ме изненадило да сада уз неко образложење из рубрике веровали или не, или људи ма је ли то могуће, одједном почнемо увозити пластику из ЕУ, наводи Павловићева овај забрињавајући сценарио.

О бројним акцијама које грађани спроводе свакодневно широм градова БиХ и сами чисте реке и уклањају дивље депоније, она поручује да је то веома позитиван изазов. - Морам да искористим прилику и да кажем свака част младима и старима, грађанима широм Републике Српске и Федерације на напорима које последњих месец дана интензивно улажу да очисте нашу земљу од разног смећа. Само позитивним примером можемо утицати на промене како система тако и навика.

А за оне који још увек пластику посматрају као нешто безболно, професорица Павловић наводи неколико забрињавајућих података након којих ћемо се добро замислити на који начин поступамо са њом.



- Пластика је постала свакодневница наших „модерних“ живота. Процењује се да се сваке минуте у свету користи 10 милиона пластичних врећица. Једноставно не размишљамо ни о краткорочним а камоли дугорочним последицама.

Професорица Павловић наглашава да је пластика као отпадни материјал опасна и отровна јер се не може разградити или претворити у основне елементе из којих је направљена.

- Када се спали ствара отровне гасове, диоксине и фуране а ако се помеша са земљом или водом, након 50 или 500 година, претвара се у врло мале честице назване микро-пластика и одговорна је за убијање многих морских и копнених животиња али исто тако и људи. Морамо пронаћи начине рециклирања производа који нису биоразградиви или их престати користити. Сви они који испод судопера или негде у кухињи или шпајзу имате кесу пуних кеса кориштених у нашим куповинама знајте да је то знак ненамерна прекомерна потрошња једнократне пластике која има велике последице по природу а на крају и на наше здравље. Пластика загађује више од осталих материјала нашу воду и земљу. Она је просто свуда.

- Оно за шта мислимо да је бесплатно, односно гратис, уствари пуно кошта и планету а и нас. Нека истраживања су показала да је употребни век једне кесе 12 минута али је зато њен животни век и до 600 година!, поручује професорица Павловић која је позната као велики борац за екологију унутар ганица, али и шире јер је и коаутор сажетка књиге Сигурно управљање медицински отпадом, чији је издавач Светска здравствена организација.