ОД последица рањавања од гранате муслиманске војске на српским положајима између Добоја и Маглаја на Озрену, на данашњи дан, 20. март, пре 26 година преминуо је најмлађи борац ВРС Споменко Гостић.

У Банском двору у Бањалуци ће у среду тим поводом бити организована промоција књиге "Споменко и Озрен", аутора документарног филма "Споменко на вечној стражи" Мила Савића.

Његова је намера, како је истакао, да представљајући људе са простора Озрена из предратног времена и Споменкову љубав према свом завичају подстакне и садашње и нараштаје који долазе да буду добри и поштени људи какав је био најмлађи борац ВРС.

Протеклог викенда су се у Гоњем Улишњаку код Маглаја, у засеоку Јовићи у општини Маглај (ФБиХ), окупили поштоваоци Споменковог лика и дела. Повод је било постављање обновљеног споменика за Споменка, које су финансирали чланови Удружења деце погинулих бораца "Наслеђе" из Бијељине.

Прочитајте још - У среду промоција књиге о најмлађем страдалом српском борцу

Маглајски свештених Велимир Кукић служио је литургију, а чланови његове породице, бивши саборци и пријатељи одали су му почаст и запалили свеће.

Споменко Гостић Фото Добојски инфо


СУДБИНА СПОМЕНКО се као сироче привио уз војску, након што је почетком рата остао без мајке и што му је те исте године граната убила баку. Дечак је маштао да по завршетку рата заврши школу, али је судбина хтела да са непуних 15 година остане на вечној стражи, а са њим је остало све његово, мајка, бака и срушена кућа у којој је до погибије живео.

Тако је прошла још једна година, а његов гроб, упркос обећањима Борачке организације РС, није измештен на територију РС. У децембру 2001. су то чврсто обећали покретањем иницијативе да се посмртни остаци младог хероја Отаџбинског рата са планине Озрен, изместе на територију Српске. То је, заправо било реаговање после прве приче "Новости" о 15-годишњаку који је погинуо 20. марта 1993. као припадник ВРС.


ОТАЦ И ОДЛИКОВАЊЕ

ОТАЦ намлађег борца ВРС Стојан је напустио породицу пре његове погибије, а након рата је чак одбио да прими посмртно одликовање.

- Лично сам Стојану 1997. понудио одликовање за Споменка, али је он одбио да га прихвати, већ је рекао да га дам Споменковом рођеном брату по мајци Драгану Трипићу - каже рођак дечака Саша Малешић.