У Бањалуци ће у среду бити промовисана књига "Споменко и Озрен", која говори о животу и смрти Споменка Гостића(14), најмлађег погинулог српског борца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, као и о љубави тог дечака према планини Озрен и родном селу.

Прочитајте још: РС: Споменка Гостића сви заборавили

Аутор ове књиге Миле Савић рекао је да је ово дело објављено поводом 26. година од погибије Гостића - 20. марта 1993, у његовом селу на Озрену.

- Књига говори о животу и смрти Споменка Гостића, љубави једног дечака према планини и селу, али и традицији и обичајима становника Озрена осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Рукопис се бави и ратом на том простору и страдањем народа тог краја у борби за своје домове, породице и слободу, објаснио је Савић.


Прочитајте још: ОБЕЛЕЖЕН ПРВИ ДАН РАТА 1991. ГОДИНЕ: Сећање на тешке дане Требиња

Савић је о Гостићу, његовом животу и погибији већ снимио запажени документарни филм "Споменко на вечној стражи", чији ће делови бити приказани на сутрашњој промоцији.

На промоцији ће, осим аутора, говорити књижевници Милан Ракуљ и Боро Капетановић, који је у рецензији навео да је реч о драгоценом рукопису који описује живот и смрт племенитог и премладог озренског јунака Споменка Гостића.

- Овакве књиге нас никада не остављају равнодушним и буде у нама потребу за сузама, за истинским плачом над самим собом када је у питању народ којем припадамо. Тај исти српски народ имао је и тих младих јунака у својој историји и кроз векове. У рату последњем, о да ли последњем, али најновијем, најсвежијем - имао је Гостића, напоменуо је Капетановић.


Капетановић је оценио да народ који нема овакве књиге и децу попут честитог Гостића, нема разлога да постоји.

Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. године, а страдао је 20. марта 1993. Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске.

Он је 1992. године живио са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом и убрзо се нашло на првој линији фронта. Мајка му је умрла на почетку рата, након чега је живео са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању такозване Армије БиХ.

Гостић се након тога пријављује у Војску Републике Српске где је у почетку био курир, а потом је развозио храну борцима на првој линији фронта. Обављајући поверене задатке, једном приликом је упао у минско поље, где је лакше повређен, а једном је био и рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника бранио село. У марту 1993. године, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен.

Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

Промоција ће бити одржана сутра у Већници Банског двора, са почетком у 18.00 часова.