Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић и министар привреде и предузетништва Вјекослав Петричевић отворили су у Бањалуци 23. Међународни сајам грађевинарства "Грамес 2019" и Сајам електромашинске индустрије и иновације "Деми 2019". На сајму учествује 100 излагача из 11 земаља и ово је до сада највећи сајам у овој области.

Председник Владе поручио је да су привредници стуб будућности Српске.

- Оно што ради реални сектор је темељ сваке државе и сваког друштва. Привреднике видим као партнере у развоју Српске и треба да радимо заједно и нађемо најбоља рјешења која ће бити добра за вас и људе које запошљавате и којима обезбеђујете егзистенцију, рекао је Вишковић у обраћању на свечаној серемонији отварања сајма.

Он је додао да ће Влада бити сервис и подршка привредницима кроз креирање привредног амбијента и законских решења.
- Она ће омогућити да се још више и брже развијате и омогућите вашим запосленима веће плате и примања, да сачувате постојећа и отворите нова радна мјеста, а тиме и да задржимо наше грађане да они и њихове породице остану да живе на овим просторима, нагласио је Вишковић.

Према његовим речима, Влада акценат ставља на реални сектор и помоћ привреди.

Прочитајте још - О туризму Републике Српске на сајму у Бриселу

- Српска поред политичке треба да има и економску стабилност. То нам гарантује да ћемо преживети све насртаје на Републику Српску. Наш заједнички циљ је јака и економски стабилна Српска, истакао је Вишковић.
Он је рекао новинарима да велики број излагача и чињеница да су се на сајам вратиле неке компаније које се претходних година нису појављивале шаљу поруку да Српска прави пожељан пословни амбијент.

- Влада је ту да помогне привреди, разумем њихове захтеве, али морамо радити заједно на креирању решења. Пословним асоцијацијама и привредницима су отворена врата да дођу да разговарамо, договарамо и направимо најбоља законска решења, поручио је Вишковић.

Председник Владе је рекао да је коначни заједнички циљ смањење оптерећења привреди, али да се не бих до краја сагласио да Српска има највећа оптерећења.

Фото Д. Поздеровић

- Треба да смањимо оптерећења, али треба и да решимо проблем сиве зоне. Да бисмо то решили, очекујем највећу помоћ од привредних субјеката и привредне заједнице јер они најбоље знају шта држава треба да уради. Предложио сам им да формирамо заједничке тимове који ће креирати законска решења да бисмо смањили сиву зону. Нећемо је елиминисати у потпуности, али бих био пресрећан да је смањимо за 50 одсто, рекао је Вишковић.

Према његовим речима, не може бити значајнијег смањења оптерећења за реални сектор све док не буду пронађени алтернативни извори из којих ће бити повећавана приходовна страна у буџету, што је услов да би и на расходовној страни могли давати олакшице.

Фото Д. Поздеровић

- Математика је јасна и није питање да ли неко то жели или не жели. Не желим да доведем у питање исплату пензија, плата или социјалних давања. Оног момента када обезбедимо реалне изворе за повећање прихода у буџету онда ћемо договорити растерећења која они очекују. Надам се да ћемо врло брзо имати одређена законска решења, каже Вишковић.
Он је истакао да је све што Влада ради кроз акционе планове и измјене законских решења на том путу.

- Значајније ствари се могу десити када Влада и пословна заједница искреирају законе које ће поштовати и једни и други. Том договору се надам и био бих реалан када кажем да од 1. јануара идуће године имамо законска решења која ће нашу сиву зону свести на реално подношљиву. Сива зона постоји и у свим земљама Европске уније само су њени проценти знатно мањи него у БиХ, рекао је Вишковић.

Министар привреде и предузетништва Вјекослав Петричевић истакао је да му је задовољство да је на сајму представљено много иновативних решења и програма.

Фото Д. Поздеровић

- Министарство ће подржати свако улагање у нове технологије и на тај начин олакшати пословање привредницима. Грађевинарство остварује експанзију кроз бројне пројекте у Српској и помаже њеном и развоју привреде, нагласио је Петричевић.
Председник компаније "Боксит" из Милића Рајко Дукић оценио је да привреда Српске из године у годину напредује и да мере Владе које су тренутно у примени и које су планиране иду ка томе да подрже реални сектор.

Без производње добара овде нема опстанка. Очекујем да ће бити направљени помаци у растерећењу привреде чиме ће бити створене могућности да привредници више улажу у нове технологије, производњу, запошљавање и школовање кадра, а тада ће и буџет добити више. Врло брзо треба направити реформе у области образовања јер немамо радне снаге, она нам одлази у иностранство иако имамо и добре плате. Неопходно је смањити и обим сиве економије, каже Дукић.