МИЛЕ Поповић, најпознатији произвођач јужног воћа, цвећа и садница у Републици Српској, развио је производњу у срцу Лијевче поља, у пластеницима површине од 50 ари и има пуне руке посла.

Миле се крајем деведесетих година преоријентисао на узгој јужног воћа и цвећа, пошто је увидео да од поврћа остварује само губитке.

Прочитајте још: Хладњаче нам пуне, а воће ипак увозимо

- Годишње произведемо око 2.500 садница лимуна, мандарине, клементине и другог јужног воћа. Већину садница јужног воћа продајем у Херцеговини и Далмацији. Лани је на острво Вис отишло 700 садница лимуна из моје производње. Успео сам да укрстим лимун и наранџу и добијам слатко-киселкасте плодове, који су веома јестиви и гуле се лако као мандарине. Сваке године уберем и до пет тона плодова разног јужног воћа - истиче Поповић.

Миле се поноси и садницама лимуна са крупним плодовима, међу којима нису ретки они од 600 грама. У последње време преокупација му је калемљење кинеског на домаћи багрем. Ове године ће произвести 500 садница тог прелепог дрвета, које цвета и мирише током целе вегетације.

- У Словенији у многим градовима овај багрем је најзаступљенији у парковима. Обећао сам начелнику општине Градишка Зорану Аџићу да поклоним доста садница, јер наша општина ускоро постаје град. Онда ће сви који буду долазили код њега у посету видети то прекрасно дрвеће и ето мени посла - каже кроз смех Миле.

Прочитајте још: Забрањен увоз мандарина из Турске

Једну трећину производа он продаје на лицу места, код куће. Преостало развози по целој држави. Репроматеријали који нагло поскупљују, изостанак било каквих подстицаја и субвенција и запетљана бирократија задају Поповићу и његовим колегама велике проблеме. Каже да је један инсектицид раније плаћао 10 марака за литар, а сада је стотинак марака. Хумус је дупло скупљи, пластичне чаше и гајбе, такође. - Помаже ми унук, мој имењак Миле. Он је пољопривредни техничар. Све ово остаје њему. Када би имао било какве субвенције, имао би вољу да остане. Бојим се да не оде у иностpанство код мајке - додаје Поповић.


Миле у свом расаду цвећа

У његовим пластеницима сваке године се школују млади техничари холтикултуре и цвећарства. Науче много од Мила. А онда га је бирократија натерала да полаже ванредно пољопривредну школу, како би могао да продаје цвеће и садни материјал.

ВИШЕ РАДА

КАДА би, како каже Миле Поповић, сви у држави радили колико он ради, тада бисмо, за само две године били без дугова. Његов пример може послужити и младим људима, који се веома лако одлучују за одлазак у земље Европске уније.