ДУШАН Пејић (22), студент Филозофског факултета у Источном Сарајеву, пример је да се може бити успешан на више поља ако се нешто воли. У индексу има само десетке, а уз то је један је од најуспешнијих младих гуслара Републике Српске.

Одмалена је заволео епске народне песме и приче, што му је развило љубав за усмено народно стваралаштво, па се касније определио за студије српског језика и књижевности. У егзодусу сарајевских Срба, са родитељима се доселио у Сребреницу, где је растао и слушао гусларске песме и пожелео да се огледа на овом древном инструменту.

Прочитајте још: Гуслар који зна напамет више од 70.000 стихова!

- Први пут сам као осмогодишњак пропевао уз гусле, на Божић пре 14 година. Биле су то мале, расушене гусле, које су шкрипале. Замолио сам оца да ми набави нове и веће гусле. Тако сам почео озбиљно да се бавим певањем. Од тада сам сваки дан проводио уз гусле, које су ми била нека врста релаксације од школских и, касније, студентских обавеза - почиње своју причу Душан.

КАО омладинац, почео је да осваја награде на гусларским вечерима у Републици Српској. У сениорској конкурецији, већ неколико година редовни је финалиста на републичким тамичењима и стално добија позиве за гостовања на културним и хуманитарним приредбама и концертима.

- Остварила ми се дечачка жеља, да на бини певам са таквим гусларским величинама као што су Коста Плакаловић, Бошко Вујачић, Бошко Голијанин, Вукан Ђука... Са њима и другима сам наступао у РС, по целој Херцеговини. Остаће ми у сећању наступ у Соко-граду код Љубовије, на традиционалној "Моби" коју Епархија шабачка организује за српску омладину из дијаспоре, затим у Бајиној Башти приликом обележавања почетка Првог светског рата, па у Ужицу, Краљеву, Крушевцу, Нишу... Посебно ми је драг наступ пред више хиљада грађана и тројицом српских владика на обележавању 1.700 година Миланског едикта 2013. у Скеланима и на међународној смотри фолклора у Прагу - додаје Пејић.

Прочитајте још: С гуслама "прескочио" океан

НАДАРЕНОСТ за књижевност и писање показивао је од поласка у основну школу, а касније је добијао разне награде на такмичењима и квизовима. Његов литерарни рад на тему "Сарајевски атентат" проглашен је најбољим на конкурсу за средњошколце из Републике Српске 2014. године. Пише епске песме, које објављује у разним часописима.

- Моја "Песма о ћирилици" изузетно је оцењена од професора књижевности, а изводио сам је на више културних манифестација и округлих столова посвећених борби за очување српског језика - поносно каже млади Душан Пејић.

Са колегама из Гусларског друштва "Старина Новак" са Пала снимио је епску песму "Крвава Жепа", која говори о страдању паљанских српских бораца на почетку последњег рата, приликом достављања хране војницима ЈНА на Троврху изнад Жепе.

ДАВАЛАЦ КРВИ

УЗ гусле, епску поезију и српски језик и књижевност, Пејића интересују историја и друге хуманистичке области. Осим наступа на многим хуманитарним приредбама и програмима, он властитим учешћем доприноси организовању прикупљања помоћи, а и добровољни је давалац крви.

ШКОЛА

ПРЕ одласка на студије, Душан је у Сребреници покренуо и водио школу гусала. Каже да га је изузетно обрадовао успех његовог ученика Драгомира Максимовића, који је заузео друго место на републичком такмичењу младих гуслара Српске, што је резултат заједничког рада и вежбања.