ТУРСКА ПОСЛА: О најновијој кризи у БиХ из западне перспективе

Како један од наших саговорника каже: „Тиме се БиХ гура ка озбиљним тензијама са непредвидивим исходом, а то, у овом моменту, није у интересу водећих западних центара моћи“. Приближавају се избори за Европски парламент и због тога ЕУ жели стабилност на просторима Западног Балкана. Било каква компликација ситуације у БиХ, у условима када су усијани односи између Београда и Приштине, могла би да усложни ситуацију.

То, у овом моменту не одговара Западу, који је од ЕУ до САД заокупљен разним унутрашњим и спољним проблемима. Такав развој догађаја ништа мање не погодује ни Русији. Њој је циљ да у што скоријем времену почне реализација пројекта „Турски ток“ , па јој је важно, да на Балкану све буде мирно. Но за разлику од њих како тврде наши дипломатски извори ,Турска има сасвим другачији рачун. Њени односи са ЕУ и САД су напети а зона геополитичког утицаја је задњих година сужена и са европске (већа активност ЕУ) као и азијске стране (Руски тријумф у Сирији).

У таквим околностима Анкара има интерес да покаже мишиће, поготово пред изборе за Европски парламент када има велики простор за уцену појединих својих западних, некада партнера а сада ривала. На наше питање – зар тиме Турска не угрожава магистрални гасовод од кога очекује велику корист, добили смо убедљив одговор: „Он се увелико гради ка Турској а за даљи ток та сила није много заинтересована. Он подразумјева зближавање Москве и Берлина а Турској то није интерес“. С друге стране ни транзитне таксе јој много не значе. Неколико стотина милиона евра прихода годишње значајан је новац за мале балканске земље али не и моћну Турску.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ИНИЦИЈАТИВА СДА: Бакир ударио на Српску

Укратко, Турској одговара продубљивање кризе у БиХ. Она онда добија велики маневарски простор и потенцијал за геополитичко профитирање. Може да се појави као фактор смиривања али и генератор даљих проблема ако процени да јој то погодује. У том кључу се треба сетити недавне изјаве турског председника Реџепа Тајпа Ердогана „да Дејтонски мировни споразум обавезно треба ревидирати, будући да није донео решење за будућност Босне и Херцеговине“. Од тада није прошло много времена до агресивног покушаја СДА да се тако нешто изведе, прво отварањем питања имена Републике Српске а затим и њене државне суштине.

Јасно је да иза тога стоји Анкара, чији траг је покушао сакрити и сам Бакир Изетбеговић изјављујући да је Ердоганов позив на промену Дејтонског споразума само мантра коју смо од многих до сада више пута чули многи и ништа озбиљније!? Но управо то је и разлог што су уследиле брзе и енергичне реакције западних фактора, чији је експонент у БиХ ОХР. Потез Русије која је због намере СДА муњевито сазвала састанак Управног одбора Савета за имплементацију мира у БиХ, није нешто што би, како тврде западне дипломате, толико забринуло њихове земље. Исто важи и за одлучни став Републике Срспке. Снажна реакција је уследила јер је и наивнима јасно да се ради о турској провокацији коју је Изетбеговић оберучке прихватио, док западни чиниоци не желе да својом попустљивошћу охрабрују агресивност Анкаре.

Турска је покушала да запали ватру у БиХ а показало се да је немоћна када се њене намере и интереси нађу у колизији како са западним тако и руским интересима. Иницијатива СДА је тотално пропала чим је пласирана, а како нам је речено, сада њене лидере чекају озбиљне казне од стране западних средишта моћи како се не би поново десило да буду средство у функцији агресивних намера Турске. Односи са том силом се толеришу сарајевској политичкој елити само до црвене линије коју не сме да пређе, а сада је преко ње, заслепљена мржњом и у жељи да доминира Босном и Херцеговином, дрско закорачила.

(infosrpska.ba)