Срећу нашао у Сиднеју, а воли свој Србац

НЕКАДА риђобрадог наочитог момка, сада седе браде и косе, мало ко је од његових Српчана препознао за време краћег годишњег одмора у завичају, где је стигао са супругом Јасминком. То није ни чудо јер је ретко Здравко Ђани Ацић долазио из Аустралије где у Сиднеју живи и ради три и по деценије. Како је добио два имена?

- Рођен сам гладне и сушне 1951. године, као седмо дете од оца Стојана и мајке Стоје из србачког села Повелич. У градској болници у Бањалуци тада су радиле бабице из Италије и једна од њих, знајући да је мајка сиромашна, молила је да ме она усвоји, јер шта ћу јој ја када има већ шесторо деце. Мајка за то није хтела ни да чује, па је бабица молила да ми она бар да име Ђани, што је за мајку, ипак, било прихватљиво - прича витални 67-годишњак.

Прочитајте још: Србац: Учитељица распаковала дар после 33 године

- КАДА је мајка дошла кући из породилишта, отац и ужа родбина нису били за то да се зовем Ђани, па се на усаглашавање чекало више од годину дана када ме је тетка одвела у Србац код матичара и дала ми име Здравко, које изговарам само кад сам пред службеним лицима.

За Ђанија је сазнало читаво село, затим, ђаци у школи, другови и колеге на послу, тако да се и данас одазива на позив по имену Ђани, а неко каже и Ђане.

Пре одласка у Аустралију радио је осам година у Београду и седам у Српцу као машински техничар.

АЦИЋ каже да се у 25. години заљубио у 19-годишњу Јасминку, ћерку строгог србачког полицајца Вите Ђајића. Ступили су у брак, добили ћерку Јелену и, када је она напунила пет и по година, одлуче да крену у Аустралију.

Јасминка и Здравко Ђани Ацић у центру Српца - Фото О. Никичевић

- То смо морали да урадимо у тајности, да не сазна њен отац да му ћерка иде у капиталистичку земљу. Било је у почетку велике љутње, али мало-помало односи су се откравили, тако да је и Јасминкин отац, када је отишао у пензију, долазио код нас - каже Ђани, што Јасминка потврђује.

Прочитајте још: Кућа - дар за Божић

Срећна породица свила је своје гнездо у далекој Аустралији, у највећем граду Сиднеју.

- Живимо у срећном браку, са пуно пажње и љубави. Ћерка Јелена (42), удата за Аустралијанца, подарила нам је четворо унучади - Илију (7,5), Клару (5,5) и трогодишње близанце Апола и Максима, док се 28-годишњи син Михајло још није оженио - прича 61-годишња Јасминка.

ПЛАНОВИ

ЂАНИ је радио разне послове у Сиднеју, а данас је возач у градском саобраћају, док се супруга Јасминка углавном бави пословима у трговинским центрима. У Сиднеју поседују лепу породичну кућу, планирају да купе стан у Београду, а у Српцу саграде викендицу, да би унучад могла да дођу у дедин завичај. У кући се обавезно говори српским језиком, а викендом и празницима иде се у један од седам православних храмова у Сиднеју, у коме, како каже, живи око 40.000 Срба.