ВИНОГРАДИ Петропавловог манастира, смештени у Петровом пољу пет километара удаљени од центра Требиња, важе за једне од најбољих у Херцеговини, а већ десет година у бербу грожђа укључују се верници и пријатељи манастира.

За један дан монахиње заједно са својим пријатељима оберу 25.000 чокота чувеног херцеговачког "вранца", у радној акцију коју одликује мир, тишина, срећа... практично све оно по чему су препознатљиви православни манастири.

- Сваке године организујемо акцију брања грожђа, у коју се укључују многи они који долазе код нас у манастир, наши пријатељи. Срећни смо што се сви радо одазивају, и свако брање грожђа мног је лепо, весело, радно, односно свима нама то причињава радост - рекла је игуманија Павла.

Виногради Петропавловог манастира смештени су на песковитом тлу, целе године окупани сунцем, али и његовани од стране вредних монахиња које не крију тајну за добијање изузетно квалитетног вина - рад са много љубави.

- Кажу да винограду сваки дан треба рећи "добро јутро" и стварно током читаве године ту има доста посла и труда. Зато није чудо што је баш вино узето да буде принос у најзначајнијој светој литургији, јер се оно добија са много рада и љубави. Ево и ови наши пријатељи дошли су да нам помогну, донели су са собом радост и срећу, тајне састојке нашег вина - истакла је игуманија Павла.

Утовар прикупљеног грожђа

Слободан Арсић заједно са три брата и сестром, као и десет суграђана из Билеће, одазвали су се традиционалној берби грожђа. Слободан каже да му је први пут да баре грожђе у манастрском винограду, али да се лично уверио да се ради о послу који причињава задовољство.


Прочитајте још - Отац и син винима освајају Америку


- Од својих пријатеља који овде долазе годинама, чуо сам да је брање грожђа у манастирским виноградима нешто што се не може описати. Дан је леп, дружимо се и радимо, али умора једноставно нема. Драго ми је што сам се уверио да се ради о заиста лепом осећају и сигурно да ћу се и свакој наредној акцији радо одазивати - истакао је Арсић.

Петрово поље је окружено са три стране брдима, иза којих се пружа море, а са четврте отворено је према граду Требињу који је довољно близу, али и довољно далеко за неопходни мир. Недалеко од манастира пролазе два значајна пута, један који води ка Херцег Новом, а други према Дубровнику.


ИСТОРИЈА МАНАСТИРА

ПЕТРОПАВЛОВ манастир код Требиња један је од најстаријих на овим просторима И неколико пута је рушен. Проглашен је националним спомеником. То место посвећено је Светим апостолима Петру и Павлу, а дуго су рушевине манастира привлачиле пажњу истраживача, још у периоду пре Првог светског рата. По доласку игуманије Павле 1998. Црква светог Петра била је рушевина.