ОД формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године, процес тражења несталих Срба у потпуности занемарен због чега ће институције Републике Српске након октобарских избора покренути иницијативу за укидање овог института.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да ће Републички центар заједно са Организацијом породица заробљених, погинулих и несталих цивила РС, уз консултације са другим невладиним организацијама, након формирања нове власти на нивоу БиХ покренути питање укидања Института за нестала лица БиХ.

Прочитајте још: РС: Нема подршке без пуног имена несталих

Он је нагласио да овакав институт за нестала лица БиХ не треба никоме, а посебно не Србима, јер је у потпуности занемарено тражење лица српске националности, те да се процесом тражења несталих требају бавити ентитети, како је раније и било.

Он подсећа да Институт за нестала лица БиХ није формирао централну евиденцију несталих (ЦЕН) у БиХ до 1. јануара 2009. године, већ је успостављена на начин да фалсификује историју и да лажно приказују страдање у Сребреници.- Институт за нестала лица БиХ не жели да се бави статусом и околностима нестанка лица, а Законом о несталим лицима БиХ је и дефинисано да се ЦЕН формира на основу овога - изјавио је Којић.

Како је Којић навео, за првих шест месеци ове године идентификовано је шест лица српске националности, док је у прошлој години идентификовано свега 13 Срба.

Којић је истакао да су додатни проблеми у вези са овим процесом и што се у потпуности игноришу институције Републике Српске, јер у Институту сматрају да је ова надлежност пренесена на ниво БиХ и да нико у Српској нема право да се бави овим питањем.

- Институт за нестала лица БиХ искључиво се бави Сребреницом и траже нестала лица бошњачке националности, док нестале Србе у потпуности занемарују - рекао је Којић и додао да потпуну контролу над процесом тражења у БиХ има Међународна комисија за нестала лица.

Муџахедински логор код Завидовића

Говорећи о страдању Срба на Озрену у протеклом рату, Којић каже да се 410 заробљених Срба води као нестало, док се још на том подручју тражи 126 несталих Срба.

- Република Српска на том простору не тражи нестале, већ сакривене, зато што је 1997. године федерална Комисија за тражење несталих лица понудила Комисији за нестала лица Републике Српске локације несталих Срба на Озрену и Возући, а да заузврат добију податке о несталим Бошњацима у Сребреници - рекао је Којић.

Прочитајте још: Још траје потрага за 1.662 Срба

Здравко Јоргић, отац несталог борца Војске Републике Српске Далибора Јоргића на Озрену, изјавио је новинарима у Бањалуци да је познато где су заробљена 54 борца из групе "Гостовић", где су доведени и на који начин су убијени.- Српски војници који су се живи предали убијени су на најсвирепији начин, везане су им руке и ноге, али је дошло наређење од муслиманског команданта Сакиба Махмуљина да се сви побију и одсечене су им главе - рекао је Јоргић и истакао да је масовна гробница са телима убијених српских војника међу којима је његов син измештена на непознату локацију, истичући да институције Републике Српске треба нешто да ураде у овом случају, јер он не верује у рад Суда и Тужилаштва БиХ.

ЛОКАЦИЈЕ ГРОБНИЦА

Којић је подсетио да је Република Српска 2004. године дала Федералној комисији за нестала лица 32 локације гробница, док насупрот томе они никада Републици Српској нису дали податке о несталим Србима на Озрену и у Сарајеву.