ШУМА која је у власништву Срба из села Брадина код Коњица у Федерацији БиХ већ дуже време је на мети комшија Бошњака који је немилице секу и продају. Поред шуме, сада су почели да залазе и у воћњаке, па људи остају без стабала трешње, ораха, јабуке...

Како "Новости" сазнају, полиција Херцеговачко-неретванског кантона је због сече српске шуме, али и воћака на подручју Брадине, у неколико наврата ухапсила Јасмина Алибеговића званог Хасков Ћито, Едима Султанића званог Ћело и Ифета Казића званог Ћука из села у близини Брадине. Убрзо после хапшења, они су пуштени и одмах по изласку на слободу поменута тројка је наставила да моторним тестерама и тракторима развлачи српску имовину. Како за "Новости" причају Срби из Брадине, полиција, поготово саобраћајна, ради заједно са Бошњацима и узима део новца од продаје српских шума. Зато не чуди што полицајци окрећу главу у страну док поред њих пролазе балвани из српских шума.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Линта: Важна помоћ Србима у БиХ и Хрватској

Према сазнањима "Новости", иза свега стоји извесни газда Хаско, за којег раде ухапшени.

- Сваки дан трактори и камиони са стаблима из српских шума, а сада и воћњака, само одлазе. Недавно су посечене трешње и ораси са парцеле покојног Сретка Куљанина. А, реч је о човеку чију су главу бошњачки војници у рату одсекли и однели у Коњиц - причају ојађени мештани. Срби кажу да, очигледно, нико не жели да спречи ову сечу и уколико се похара настави овим темпом, на простору Брадине остаће само пањеви.

Крађа шуме чији су власници Срби са подручја Федерације БиХ већ годинама доноси огроман новац Бошњацима и Хрватима, зависно у ком кантону се имовина налази. Миле Марчета, српски делегат у Дому народа Парламента Федерације БиХ, каже за "Новости" да ће проблем из Брадине изнети и пред Парламент Федерације БиХ у фебруару и да ће тражити реакцију полиције и надлежних.

ЗЛОЧИН У БРАДИНИ СРПСКО село Брадина имало је пре рата 750 мештана. Ипак, у мају 1992. године више од 3.000 припадника тадашњих снага муслиманске територијалне одбране из Коњица, паравојних "зелених беретки", ХВО и Хрватских оружаних снага, напали су ово село које је за три дана спаљено до темеља, а у нападу су убијена 44 српска цивила. Преживели мушкарци одведени су у злогласни логор Челебићи, где су мучени, понижавани, свирепо убијани. Последњи преживели Срби размењени су 6. октобра 1994. године.

- Нажалост, шуме у власништву Срба су годинама мета и "златна кока" многима у Федерацији БиХ. Са овим проблемом се сусрећу и српске општине у Кантону 10, односно општине Дрвар, Грахово, Гламоч и Петровац - истиче Марчета.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Не дају да Дрвар оживи

Он каже да је Уставни суда ФБиХ пре неколико година донео одлуку да општине управљају природним богатствима на свом подручју, али се то не примењује у српским општинама у Федерацији БиХ

- У Дрвару, Гламочу, Грахову и Петровцу највише је српских повратника. Шума која је у власништву ових општина, сече се сваки дан. Институције у Федерацији БиХ ћуте и допуштају да се стабла продају, а Срби од тога немају никакву корист. Овде се за све питају Хрвати, који и управљају сечом и продајом шума - истиче Марчета.

ЗАКОНИ НА ПАПИРУ

МАРЧЕТА каже да је посечено на стотине хектара шума које су у власништву Срба на подручју Федерације БиХ. О коликом лицемерству Хрвата у Кантону 10 је реч сведочи и чињеница да ХДЗ кочи примену одлуке Уставног суда да општине располажу природним богатствима, али и усвајање закона о природним ресурсима у ФБиХ.

- Сада у Кантону 10 имамо 60 закона који нису у примени, јер ХДЗ не жели да пружи подршку за њих - каже Марчета.