Браћа по крсту и оружју

Милица КУСМУК

12. 04. 2017. у 21:15

Откривено спомен-обележје руским добровољцима на брду у Вишеграду. Њих 37 животе дало за РС, а седам их је погинуло на вишеградском ратишту

Браћа по крсту и оружју

Руски добровољци код спомен-крста Фото: М. Кусмук

ЗА слободу српског народа у одбрамбено отаџбинском рату у БиХ од 1992. до 1995. године учествовало је око 700 руских добровољаца као помоћ Војсци Републике Српске. Њих 37 животе је дало за Републику Српску, а седам их је погинуло на вишеградском ратишту. У част страдалих у Вишеграду је на брду Стари град откривен спомен-крст висок пет метара и тежак 400 килограма.

Председник председништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић рекао је да је крст симбол православља који вековима спаја два пријатељска народа, српски и руски.

- Споменик не треба никога да вређа - поручио је Васић, додајући да док су деведесетих година прошлог века сви били против Срба, уз њих су стали руски пријатељи.

Те ратне 1993. као руски добровољац у редовима ВРС борио се Борис Немцов, данас писац и новинар који је у својој књизи "Из дневника руског добровољца" описао ратна дешавања. Немцову је припала част да открије ово спомен-обележје.

- Нисам имао другог избора када сам чуо да су наша словенска браћа угрожена, да је угрожена њихова култура и традиција, него да им притекнем у помоћ. Било је са мном доста моје руске браће и више бих волео да смо неким лепшим поводом дошли тада у Српску и Вишеград, али време је било такво и наш циљ је био само да бранимо српски народ - прича Немцов.

Борис Немцов, новинар и писац, Фото: М. Кусмук

Као 23-годишњи младић на вишеградском ратишту борио се Владимир Сидоров, био је учесник битке на брду Заглавак где је погинуо Константин Богословски.

- На суседном брду тог дана када је погинуо Константин погинула су још два наша брата, Владимир Сафонов и Дмитриј Попов. Сви смо овде дошли из љубави према братском народу коме је тих година била потребна помоћ - сећа се Сидоров.

Познат му је и филм "Анђео са брда Заглавак" који је снимила новинарка Љиљана Булатовић, а који је посвећен Константину Богословском.

- Гледао сам тај филм и сећам се када је Константин погинуо - кратко је прокоментарисао Сидоров.

По завршетку служења војног рока Константин Богословски је преко једног козачког официра сазнао да се велики број руских добровољаца спрема у рат у БиХ.

- Ја сам одлучио и ићи ћу - рекао је Константин тада својој мајци Људмили и упутио се на ратиште.

У Русију се више није вратио. Погинуо је на Заглавку у борбама против муслиманских снага и сахрањен на војничком гробљу на Мегдану са још петорицом руске браће.

Фото: М. Кусмук

СТАЛИ У ОДБРАНУ СРБА

БЕЗ ичијег наређења и команде они су добровољно дошли како би се са нама борцима ВРС раме уз раме борили за православље и слободу нашег народа. Ово је начин да се наш народ захвали руском народу на несебичној помоћи у најтежим годинама - рекао је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

ranko75

12.04.2017. 21:39

Rusi su za srbe u istoriji mnogo krvi prolili. Kakvi bi mi onda bili ljudi da odemo u NATO i da protiv rusa pomazemo amere,koji su nas sa uranovim bombama osakatili za sva vremena?

Соко

14.04.2017. 23:07

@ranko75 - Чему негација кад је човјек у праву, како су руски противракетни системи прије доспјели у Хрватску него у Србију и Републику Српску? Па једноставно, по систему ко више плати, каква браћа, какв патриотизам дај не будите смјешни. Та Русија да нешто ваља пола свијета би се гурало да живи у њој, не би људи из ње бјежали к'о пацови.