КВАЛИТЕТ млека и усклађеност законодавства са бриселским прописима два су услова које Српска и Федерација БиХ морају да испуне ако желе да се домаће млеко нађе на тржишту Европске уније!

Иако домаћи произвођачи уверавају да имају квалитетно млеко које задовољава највише европске стандарде, рампа ЕУ ће остати спуштена све док Савет министара БиХ не усвоји законе и прописе који ће гарантовати и сертификовати квалитет домаћег производа.

Канцеларија за храну и ветеринарство ЕУ у Даблину, чији су инспектори крајем прошле године утврдили да неке од домаћих фарми не задовољавају стандарде ЕУ, прописала је надлежним институцијама јасна правила игре - квалитет и контрола производње и нови закони у области ветеринарства неопходни су за извоз млека.

Фармери, међутим, тврде да су обезбедили квалитет, али да је неоговорна администрација у Сарајеву кривац што њихово млеко још не може на тржиште ЕУ која је за своје чланице од 1. априла укинула ограничавајуће квоте за производњу млека.

Председник Удружења пољопривредника - млекара РС Владимир Усорац каже, за "Новости", да су домаћи произвођачи сигурни да имају добро и квалитетно млеко са којим могу да буду конкурентни на тржишту ЕУ.

- Међутим, дозволе и сертификате за извоз млека не можемо сами себи да дајемо. Тај посао морају да обаве у институцијама БиХ у Сарајеву, у сарадњи са ентитетским министарствима пољопривреде - истакао је Усорац.

ЗАШТИТНА МЕРА У МИНИСТАРСТВУ спољне трговине и економских односа "Новостима" је потврђено да је на сваки килограм млека увезеног из ЕУ у БиХ у просеку обезбеђена заштитна такса од 35 фенинга за домаћу производњу. Навели су да фармери у БиХ не треба да паниче због укидања квота на производњу млека у ЕУ, јер је циљ Брисела да млекарски сектор ЕУ осваја тржишта у Азији, на Далеком истоку и у Кину, где потражња за млеком расте по стопи већој од два одсто годишње.

Он тврди да фармери нису криви што БиХ није усвојила одговарајаће прописе.

- Посланици у Парламенту БиХ имају "масне" плате, а наше млеко пропада због њиховог нерада. Да ли се тако боре за заштиту домаће производње? - огорчен је Усорац.

Млекари кажу да им никад није било теже. Жале се да им константно касне подстицаји, да имају најниже откупне цене у региону, и да их уништава огроман увоз млека. Наводе фрапантан податак да је у БиХ у прошој години увезено 42.158 тона млека и млечних производа, у укупној вредности од 124 милиона КМ!

Последица такве ситуације је да је у Српској пре пет година било око 12.000 произвођача млека, а да их је сада свега 6.500.

После притиска фармера, БиХ је Канцеларији за храну и ветеринарство ЕУ доставила одговор како намерава да испуни услове за извоз млека у земље ЕУ. Предвиђено је да централну контролу за квалитет млека обавља Канцеларија за ветеринарство БиХ.

- Потребне су измене Закона о пољопривреди, Закона о храни и Закона о ветеринарству - казао је министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић.

ЕУ својом препоруком жели да "БиХ одвоји квалитет од неквалитета".

- То значи да свеже помужено млеко приликом контроле не може да садржи микроорганизама више од стандарда које тражи ЕУ. Те стандарде морале су да задовоље и Хрватска и друге земље које су приступале ЕУ, тако да то није ништа нетипично - закључио је Шаровић.

ОГРОМАН УВОЗ

У ПРВА два месеце ове године у РС и ФБиХ увезено је 1.796 тона млека и млечних производа у вредности од 2,6 милиона марака. Највише се увози млека, павлаке и сира, затим киселог млека, јогурта, кефира и осталих ферментираних млечних производа.