ЦИК: Цвијановићева има већину, СНДС: Додик води, СДС: Победник је Тадић

САРАЈЕВО - ЦИК је вечерас објавио да је, на основу 52 одсто пребројаног материјала, Жељка Цвијановић освојила 154.656, а Младен Иванић 153.446 гласова. Резултати се могу променити, кажу у ЦИК-у.

СНСД тврди да на основу 53 одсто пребројаних гласова Додик води са око 52 одсто гласова а Иванић има око 48 одсто.

У СДС-у су пак уверени да је победник на председничким изборима у РС њихов кандидат Огњен Тадић.

Раније вечерас, потпредседник СНСД-а Никола Шпирић је изјавио да, на основу 57,9 одсто пребројаних гласова, Жељка Цвијановић има 53,5 одсто а Младен Иванић 46,5 одсто гласова. Рекао је и да Додик убедљиво води на изборима за председника али да се још пребројавају гласови.

На биралишта у РС изашло је 53,15 одсто уписаних бирача, показују резултати ЦИК-а. У БиХ је на изборе изашло 50,2 одсто гласача а у Федерацији БиХ излазност је 48,27 одсто.

Избори су протекли углавном без инцидената, а бирачка места затворена су у 19 сати.

Како је раније најављено, први прелиминарни резултати могли би да буду познати око поноћи.

Грађани су на 5.401 бирачком месту, бирали чланове Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Представничком дому Парламента Федерације БиХ, посланике у кантоналним скупштинама и Народној скупштини РС, као и председника и потпредседнике РС.

На изборима је учествовало 98 политичких субјеката, чија се имена налазе на гласачком листићу, а од тога је 50 политичких странака, 24 коалиције, 24 независна кандидата и укупно 7.748 кандидата.

Од укупно 3.278.908 бирача, њих 2.037.076 је у ФБиХ, а 1.241.832 у РС. За гласање изван БиХ регистровано је 42.139 бирача, и то њих 16.140 с подручја ФБиХ и 25.499 с подручја РС.

У Федерацији БиХ је укупно гласало 692.326 бирача, односно 34,31 одсто, што је један одсто мањи одзив него 2010. а у Републици Српској 488.952 бирача или 40,43 одсто, где је чак пет одсто већи одзив него на претходним изборима у исто време.

Према подацима Централне изборне комисије (ЦИК), до 15 сати укупно је гласало 1.181.278 бирача, што је процентуално 36,6 одсто, односно 1,5 одсто више него на изборима 2010. године.

Милорад Додик, кандидат за поновни мандат председника РС, казао је да је важно да избори протекну мирно и достојанствено, да се искаже народна воља, што пре формирају институције РС, а затим и институције БиХ. Он каже да избори треба да донесу стабилност РС, самим тим и раст економије.

Његов противкандидат на изборима за председника РС је Огњен Тадић, кога је за ту функцију предложио опозициони Савез за промене.

У Републици Српској, кандидат за члана Председништва БиХ, Жељка Цвијановић, истиче да је ово велики дан за грађане РС јер могу да искористе своје право и у духу демократије и мира изаберу представнике на политичкој сцени за будући период.

Њен противкандидат из РС, Младен Иванић, кога на то место предлаже опозициони Савез за промене, подсетио је грађане да једном у четири године имају право да изаберу ко ће управљати кључним политичким процесима.

Обојица главних кандидата за хрватског члана Председништва БиХ, Драган Човић и Мартин Рагуж, који су и челници два ХДЗ у БиХ, надају се победи, истичући као приоритет спровођење реформи које би земљу приближиле европским интеграцијама, преносе медији у БиХ.

Жељко Комишић, оснивач Демократског фронта и садашњи представник Хрвата у Председништву, жели да што више гласача изађе на изборе иако, како је приметио, осећају презир према политичарима, али је ипак неопходно да се изаберу они који ће се бавити соцо-економским питањима.

Фахрудин Радончић, кандидат за бошњачког члана Председништва БиХ и председник странке Савез за бољу будућност, изразио уверење да ће грађани изабрати "спектакуларне" промене, након толико патње, стагнације, лошег економског резултата и сиромаштва.

Његов главни ривал, актуелни председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, из Странке демократске акције, очекује зреле одлуке гласача и формирање добрих коалиција после избора које ће покренути земљу из депресије, јер је, како је оценио, сазрело време за то.

Још један од кандидата за бошњачког члана Председништва БиХ, Мустафа Церић, иначе познат до сада као верски вођа, казао је да после избора ништа неће бити као што је било, као и да ће он бити део радикалних промена које следе.

Председник Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија, који је сада и министар спољних послова, сматра да ће већа излазност донети и већи легитимитет власти, као и да је неопходно определити се за реформе па онда формирати постизборне коалиције.

Изборна места затворена су у 19 сати, а када буду саопштени резултати, знаће се и која ће политика одредити будућност БиХ.

Међу политичарима су заступници две опције - јачање унитарних функција државе, чему теже бошњачке странке, и "лабавији" облик, са већим овлашћењима ентитета, што је политика председника РС Милорада Додика.

Помињала се, током кампање, чак и могућа прекомпозиција БиХ, барем у политчком смислу, како би Хрвати остварили пуна права при избору својих представника у телима БиХ.