АНТО Покорни из Зворника, родио се и одрастао поред Дрине. Не сећа се када је први пут забацио удицу, али зна да је тада био сасвим мали.

- Давних педесетих година прошлог века нашло се мало падобранског конца, узмемо лесков штап па са друштвом на реку. Тих година и прибор је био оскудан. Куповали смо у Шапцу, и канџије којим су рабаџије гонили запреге су нам служиле за блинкерање. Рибарење је било од Метериза до Хидроелектране "Мали Зворник". У моје доба било је мало удица, мало кедера, нађе се неки скакавац, па крај Дрине. Тада је било више рибе јер је било и мање рибара, мање прибора за изловљавање. Модерна рибарска опрема "излови све живо" - примећује Анто.

Од оца је остануло сину, па се тако рибарењем почео бавити син Симо.

- Почео сам рибарити са оцем са неких седам-осам година. Углавном пецам од Зворника па буквално до Вишеграда. Пецао сам на брзим речицама, попут Дрињаче, Зеленог Јадра и других. Имао сам више трофеја које сам упецао углавном у Зворнику - прича Симо.

Гледајући деду и оца, почео је да рибари и Никола. Најпре је пецао очевом удицом, а касније је набавио сопствени прибор.

- И ја сам са пет-шест година први пут забацио удицу. Као члан Спортско-риболовног удружења "Бистро" из Зворника, учествовао сам на разним такмичењима. Било је значајних успеха и освојених медаља - прича нам Никола.


СВЕ МАЊЕ РИБЕ

Сва тројица рибара нам се пожалише како у последње време има све мање рибе у Дрини. Племените рибе скоро да и нема. Зворничко језеро се толико напунило муљем да се често морају минирати подземне стене, што проузрокује и промене природног амбијента рибе.