Због подвига каквог нема ни на филму СРПСКОМ ВОЈНИКУ салутирали официри САД

Међу Србима који су храбро бранили своју домовину, а јунаштво показали и као војници држава у које су се иселили, је и Анђелко Мандушић. За подвиге у Првом светском рату, одликован је Конгресном медаљом части и постао један од седморице Срба, које је Америка прогласила народним херојима Великог рата.

Прочитајте још: Солунском офанзивом српска војска убрзала крах царства: Сећање на крај Великог рата

Да је било по Велинкином, Анђелко никада не би ни омирисао барут, а камоли ризиковао живот да би спасавао друге. Али, како није добио сагласност своје супруге, што је по војним законима САД било неопходно, Анђелко се у добровољце пријавио као Џејк Алекс.

Славу је стекао на фронту у Француској, где је, спасавајући саборце, освојио митраљеско гнездо, и то кундаком и бајонетом, када је остао без муниције.

"Спасио је свој вод и заробио 15 немачких војника и после тога је проглашен херојем САД. Чак се прича и да је био и изузетно близак са председником Никсоном и да је код њега ишао ненајављен", каже Дејан Зрнзевић из Средске.

Добио је највише војно признање САД - Медаљу части, коју уручује председник, а пред којом салутирају сви припадници оружаних снага, укључујући и врховног заповедника.

"Поред америчког, добио је и француско и енглеско и италијанско одликовање и одликовања које му је и краљ Петар Први Карађорђевић доделио. Укупно их је на прсима носио тринаест", каже Станислав Мандушић, рођак Анђелка Мандушића.

Умро је у 73. години и сахрањен је у Чикагу, а још пре рата, Анђелко је у родној Средској, недалеко од Призрена, одакле је отишао у печалбу, за своје родитеље, браћу и сестре, саградио кућу.

Кућа Мандушића у Средској, саграђена пре једног века била је настањена све до 1999. године. Сада, у постојбини хероја, у засеоку Пејчићи, живи само једна Српкиња.

Мила Думановић из Пејчића у Средској каже да никога нема и да је само она ту од Срба.

И трагове јунака са Шар-планине, бришу они који су одавде протерали готово све српско. Али, оно што је побеђивало у рукама Мандушића, никада и није било светло оружје, већ срце и часна снага прадедовских завета - па име Србина са Косова и Метохије, пред којим су салутирали и највиши официри САД, остаје записано у историји.

(rts.rs)