ЊЕНО величанство пчела, без које не би било живота, меда и здравља, заслужила је да јој направим споменик. Урадио сам то пре 12 година, и још увек многи људи свраћају и фотографишу се крај споменика - каже Момчило Марковић (73), пензионер из Ћуприје, који је својој "љубимици" направио необичан споменик у свом пчелињаку у родном селу Ђуринац код Свилајнца.

Прочитајте још: Мирослава Бојовић (75), најстарија пчеларка у Србији: Ако прекинем са пчеларством завршила сам са животом; Пила сам и по 10 лекова дневно, сада их више не користим

Пчела, која је урађена од месинга, висока је 1,20 метара и тешка 120 килограма. Постављена је на стуб од природног камена који је висок три метра. Стуб је окружен камењем, које је поређано у облику срца, јер је Момчило и на тај начин желео да искаже своју љубав према њој.

ПЧЕЛУ је дизајнирао јагодински сликар Драган Стојадиновић Ћоса, а излио ју је Петар Симић из Ђуринца. Са задње стране стуба налази се мермерна плоча на којој су исклесана имена и постављене фотографије свих Марковића који су се бавили пчеларством.

- Одговорно тврдим да је тај споменик јединствен у свету, јер сам га саградио као појединац. Слични споменици постоје у Јапану и у селу Kаменово код Петровца на Млави, које има 300 кућа и 3.000 кошница, али су их саградила тамошња удружења пчелара. Није ми жао што сам у споменик уложио око 3.000 евра, јер је то био једини и најбољи начин да искажем своју неизмерну љубав према пчели и да јој изразим захвалност за све што ми је током ових деценија дала - додаје наш саговорник.

МОМЧИЛО је шеста генерација Марковића која се бави пчеларством. Традицију је започео Милосав, наставио ју је Момчилов чукундеда Милован, потом прадеда Милојко, деда Михајло, па отац Милосав. Момчило је, како каже, проходао у пчелињаку, јер је оца пратио у стопу док је радио око кошница. Са десетак година умео је све да му помогне. Када се у својој двадесетој години оженио Лепосавом, формирао је свој пчелињак, у коме сада има 100 кошница.


ПРОИЗВОДЕ ТОНЕ МЕДА

Момчило каже да годишње добије од тоне до две тоне багремовог, ливадског и сунцокретовог меда и да искључиво ради с такозваним Лангструтовим кошницама, које имају по неколико наставака.

- Мој деда Михајло је још далеке 1928. године са вршкара прешао на покретно саће. Још тада је направио центрифугу са два рама од поцинкованог лима. Мед је тада чуван у чабровима, који су затварани воском - каже Момчило, и додаје да производи и матични млеч, полен и восак.