ИАКО смо незаштићени, ја се не плашим. Овде сам рођен, овде живим, овде су гробови моје фамилије и све што имам. А то што млади Албанци пишу графите и желе да шире мржњу, мене не дотиче. Они само себе трују тиме.

Стојан Данчетовић (64) из Бабиног Моста, у једној од првих кућа на улазу у село, надомак Дома културе и Основне школе "Милан Ракић", не хаје много што су у ноћи између среде и четвртка, како каже, највероватније млади и обесни Албанци исписали графите са натписом "УЧК" на згради Дома културе надомак школе. Са супругом, сином и две унучице каже да из свог села не жели да иде.

У прилог његовим речима сведочи и уређено двориште пуно цвећа, али и двоспратна кућа у коју нас позива. И док појашњава да је стекао пензију радећи у Електропривреди Косова, односно "Јавним коповима", Стојан каже да се често нервира када помисли на расељене Србе који се не враћају својим домовима на Космету. Уверен је да тамо где су били у већини, Срби нису морали да одлазе, баш као ни из Бабиног Моста, у којем сада живи око 800 мештана, а било их је више од хиљаду. Жао му је, каже, када чује да Срби из својих богатих средина на Космету одлазе у расељеништво да буду сиротиња, а њихова плодна земља вапи за обрадом.

- Знам да је посебно младима тешко без посла, али мислим да се за то треба наћи нека стратегија како би се они задржали - закључује наш саговорник. Албанци који су протеклих месеци пљачкали стоку и осталу имовину мештана, по правилу, као и раније у истим случајевима, никада нису откривени.

Да се у овом већински српском селу покрај Лаба и Ситнице и надомак магистралног пута Приштина - Косовска Митровица осећају незаштићени, говоре нам и други мештани. Највише страхују због стотинак ђака. Малишани које затичемо на великом одмору, на питање да ли се плаше Албанаца, одмахују главом. Главна улица села које се налази недалеко од Термоелектране "Обилић" у преподневним сатима је углавном празна. Житељи Бабиног Моста баве се ратарством и повртарством, а неке од њих затичемо покрај магистрале, где у џаковима продају поврће. Кажу да је паприка из Бабиног Моста најбоља.


Стојан Данчетовић са сином


- Ко и зашто да напусти ово плодно тле? Зато што тако Албанци желе? Свако на овом свету мора имати право на избор и да живи онако како жели, а пре свега где жели - говори нам жена испред једне од неколико продавница у селу. Каже да је графити са натписом тзв. Ослободилачке војске Косова нису уплашили и да са породицом намерава да остане у свом селу, где је и рођена.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - „НОВОСТИ" СА СРБИМА У НОВОМ БРДУ: Узимају нам земљу, сад би и историју


- Ни ја ни моја сестра нисмо мрдале никуда из села ни када је било најтеже 1999. године, нити касније, током мартовског погрома. Не желимо да напуштамо родитељске куће ни по цену живота! - каже нам Ванка Михајловић, док уређује помоћни објекат у једној од кућа на самом крају села.

Сестре Михајловић


СПОНА ИЗМЕЂУ ГРАЧАНИЦЕ И МИТРОВИЦЕ

БАБИН Мост је прво веће српско село које се налази у тзв. средишњем делу Космета, својеврсна спона Србима између Грачанице и Митровице и прво српско село на путу од Мердара ка Митровици. У њему живи око 750 Срба од 2.200, колико их је остало у општини Обилић. Срба има и у селима Граце, Прилужје, Племетина, Јанина Вода и Црквена Водица.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СРБИ ИЗ НОВОБРДСКЕ ОПШТИНЕ: Приштина присваја српску баштину, јер нема ништа своје


ДЕНИЋ ЗАТРАЖИО ВЕЋЕ ПРИСУСТВО ПОЛИЦИЈЕ

ЗБОГ најновијих провокација Албанаца који су у ноћи између среде и четвртка на објекту Дома културе и неколико кућа написали графите "УЧК" председник привременог органа општине Обилић Ненад Денић затражио је веће присуство косовске полиције у селу. По његовим речима, графити су исписани са циљем да се застраше мештани, због чега сматра да косовска полиција која је надлежна за безбедност мора да их заштити.