ВИШЕ од 200 ватрогасаца из десетак српских градова, којима су у помоћ притекли жандарми, мештани два старопланинска села: Дојкинци и Топли До, шумари, планинари и еколози, већ три дана боре се против ватрене стихије на Старој планини. Пожар је у недељу после подне, нешто после 13 часова, код врха симболичног имена Вражја глава, "прешао" границу са суседном Бугарском и захватио сувате од овог места, према масиву Три чуке, Копрену, Белегама, Крвавим барама, Јегрецима и Коритима на Међупланини, где се до пре неколико месеци, током лета, изгонила сеоска стока на испашу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДЕЦА МОГЛА ДА ПОГИНУ: Аутобусу пуном ђака током вожње отпао точак, неко намерно одврнуо шрафове?!


Годинама и деценијама наслагана сува трава, по којој се гази као по дебелом душеку, гори као барут, а пламен распирује ветар, али и комплекси клеке, боровница и брусница, као и четинарска смола. Линија ватре којом је захваћен сам гребен Старе планине, са кога се виде места у суседној Бугарској, па и Мартиново, где је минуле недеље пожар букнуо, дугачка је између 10 и 12 километара на надморској висини од преко 1.700 метара. И таман кад неки од ватрогасаца помисли да је напртњачом или метлицом сузбио пламен, он се, због дебелог слоја траве појави десетак метара даље, и опет букне! Гашење отежава и то што је приступ камионима апсолутно немогућ, а терен је веома стрм и могуће је савладати га једино теренцима.


- Имали смо сличну ситуацију пре неколико година на Бабином зубу, када смо ватру гасили усред зиме. По површини велики снег, а испод њега трава тиња. Таман угасиш место које је почело да се дими и мислиш готово је, кад оно ватра се појави на двадесетак метара од тебе, јер је тињала и преносила се испод наслага суве траве која је на неким местима дубока и преко седамдесет сантиметара. Овде је слично, али нам сада много одмаже ветар који често дува - рекао нам је један од ватрогасаца из чете оних који су притекли у помоћ пиротским колегама који су од првог дана на терену и готово без одмора.

Он у шали каже да су овдашњи ватрогасци навикли на овакве терене, али они који су дошли из равничарских предела, мало теже се боре по овим дубодолинама и висовима, до којих се често пешачи са двадесетак килограма опреме и по неколико километара пробијајући се кроз густу шуму и растиње. Има и оних који два дана и ноћи нису изували чизме, али се не жале.

Пожар на Старој планини осим Пироћанаца и колега из Димитровграда и Беле Паланке, односно Ниша и Лесковца, Јагодине, Зајечара, гасе и спасиоци из Панчева, Смедерева, Шапца, као и јединица Жандармерије, планинари и мештани Дојкинаца и Топлог дола. Од ових места, ватра је удаљена десетак километара, али је већ захватила поједине букове шуме. Њима је на располагање стављен Планинарски дом у селу Дојкинци, који ће им бити база и место где могу да се одморе, окупају и мало дремну, одспавају…


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Археолози открили храм поред Таорских врела: На локалитету пронађени трагови рударења, експлоатације бакра и гвожђа


О стању на планини у чијем су срцу Дојкинци, али и Топли До, говоре и старији мештани тих најудаљенијих пиротских села. И они виде велику опасност у наслаганим суватима који као барут преносе ватру, али објашњавају да је то зато што нема стоке на испаши, односно што је планина опустела. Док су се ливаде косиле, док је било оваца и говеда која су се напасала по овим врховима, никад није могао да се догоди овакав пожар. Сада, нажалост, нема стоке, ништа се не коси, па отуда и наслаге траве која је на појединим местима дебела и до 70 сантиметара.

Ситуација са пожаром на терену, који је захватио 1.000 хектара, мења се буквално из минута у минут. Да није било правовремене реакције пиротских ватрогасаца и њихових колега који су им притекли у помоћ, сигурно би сада било много драматичније. Идентичан пожар догодио се пре 12 година, када је горео комплекс борових шума око Завојског језера на овој планини, а стихију је обуздао руски "иљушин".


СРПСКО-РУСКИ ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР У НИШУ: СПРЕМНИ СМО ДА ПОМОГНЕМО


СРПСКО-РУСКИ хуманитарни центар у Нишу саопштио је да је од избијања пожара укључен у заједничку активност.

- Након тога је организована интеракција са Националним центром за управљање у кризним ситуацијама Министарства за ванредне ситуације (МЧС) Русије, у циљу праћења новонасталог стања и оперативне ситуације, чији се подаци и извештаји одмах прослеђују Сектору за ванредне ситуације МУП-а Републике Србије - наводи се у саопштењу.

СРХЦ истиче да се у њиховим магацинским просторијама налазе резерве потребне опреме, која се у зависности од потреба може доставити и уступити.

- На сталној смо вези са Сектором за ванредне ситуације и сва питања координирамо са њима и заједно решавамо. СРХЦ је спреман да координира и садејствује у ангажовању авијације МЧС Русије према утврђеној процедури Влада Руске Федерације и Републике Србије.


ЗБОГ ПОЖАРА У ПЧИЊСКОМ ОКРУГУ ПРОГЛАШЕНА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА


Пожари у Пчињском округу, који букте неколико дана, захваљујући ватрогасцима и многобројним добровољцима стављени су под контролу. На деловима општина Трговиште и Босилеград на снази је ванредна ситуација.

Највећи пожар надомак Врања, који је у петак избио у неприступачним пределима места Честелин, гашен је и из ваздуха. Пожар се пружа у дужини од 13 километара, а у гашењу су учествовала 42 ватрогасаца из целе Србије, као и три хелихоптера МУП-а.

- Посао није завршен, део пожара је угашен, надамо се да ће у среду бити угашен. Не постоји реална опасност по становништво и објекте - рекао је за "Новости" Александар Томић, помоћник градоначелника задужен за ванредне ситуације.

У понедељак је и на делу општине Босилеград проглашена ванредна ситуација, на територији села Црноштица и Дукат које су захваћене пожарима у дужини од 4,5 километара. Са ватром се према речима председника општине Босилеград Владимира Захаријева бори 16 ватрогасаца. Реч је о планински неприступачним пределима. Нико не може да каже да ли постоји опасност по људе, зато што у том крају постоје махале које чини пар кућа.

За недељу дана на подручју Пчињског округа на гашењу пожара је ангажовано више од 130 ватрогасаца спасилаца из Врања, Београда, Новог Сада, Крагујевца, Краљева, Ваљева, Сремске Митровице, Ниша и Лесковца.