ПЕНЗИОНЕРКА Љубица Стојковић из Баноштора троши 85. годину, а са ентузијазмом и даље гази кроз породичне винограде. Берба ни ове године није могла да прође без ње, не зато што укућани не могу сами, већ зато што су грожђе и вино њена велика љубав. У винограду је, каже, одрасла, у њима је подигла своју децу и унуке, а сада гледа како кроз бразде трчкарају праунуци. Сећа се да је већ са 13 година почела да копа и кајцује, како би помогла мајци, која је у рату остала удовица.

- Имали смо пет хектара винограда, отац ми је погинуо и нас троје деце смо морали да идемо да радимо - сећа се Љубица. - Када сам се удала, са 20 година, имали смо мање земље, али смо напорно радили и ширили засаде. Велики је посао у винограду, али је јако добар и добитак, само се човек мора и патити. Сезона почиње са резањем у марту и до бербе нема стајања. Зато се и каже да виноград тражи слугу, а не господара. Ми смо копали мотикама и било је много теже него данас, кад постоје машине за све. Само се ручно бере, а ни за тај посао не могу да се нађу радници.

Бака Љубица каже да је њен покојни супруг Васа сваког месеца од пазара са пијаце издвајао новац за пензионо. Говорио је, каже, да ће од пензије она увек имати да купи бар хлеб и млеко у старости.

- Сада видим да је тачно то што је говорио - прича наша саговорница. - Пољопривредна пензија је мала, око 12.000. Пошто сам ја наследила ту сељачку пензију од мужа, ја добијем свега 8.000 динара. Питају ме како онда успем да уштедим. Син плати рачуне, а ја ништа не купујем у продавници. Имам мало своје баште, садим домаћи парадајз, паприку, од свега помало. Храним и своје кокошке. А паре чувам само за праунуке. Имам их седморо и од сваке пензије одвојим по "црвену" са стране. Мора да буде по једна сваком за рођендан.

Пензионери се обично жале да им је досадно, али Љубица није једна од њих. Она каже да су јој пензионерски дани занимљиви.

- Дани су ми испуњени и занимљиви, јер ми стално у подрум долазе муштерије да купе вино. Стижу из Сремске Митровице, Бачке Паланке, Футога, Новог Сада, из Београда - набраја ова бака. - Срдачно дочекам сваког. Ја њима причам како је некад било, а они мени говоре како је сада. Волим да будем упућена и у политику и пратим све шта се дешава.


РЕЦЕПТ

СТАРА виноградарка каже да нема рецепт за дуг живот, али да се придржава неколико правила. Углавном су везани за исхрану. Ујутру пије чај од лековитог биља које сама бере по ливадама, а за доручак поједе хлеб испечен на плотни.

- Попијем и једну чашицу ракије и касније кафу - набраја нам Љубица. - Више једем масти, него уље и белу сланину. Црвено месо и кобасице не једем. Избегавам све из продавнице и не претерујем у храни. Ручам око пет сати, а за вечеру поједем грозд или јабуку. Све пратим, упалим телевизор и слушам шта кажу лекари. Углавном сад и они причају оно "старомодно", да живимо и једемо као некад.