КОСЈЕРИЋ не памти такву солидарност. После стравичног злочина, када је прошле године у вароши на Скрапежу, у ноћи између 6. и 7. маја, Иван Радовановић (35) заклао невенчану супругу Јелену Грбић (38) док су у кући била тројица њених синова: Дејан, Дарко и Давор, одмах је покренута акција да дечаци добију нови кров над главом. Бригу о сирочићима предузели су Општина и Центар за социјални рад, стара кућа, у којој се догодио злочин, сравњена је са земљом, а на истом месту у Улици Вука Караџића за дечаке је саграђен нови дом од 93 квадрата.

- Ама баш нико није изостао да се не одазове позиву за изградњу новог дома за дечаке. Фирме су давале помоћ у грађевинском материјалу, неке организације, удружења грађана и мештани уплаћивали су помоћ на наменски жирорачун, мајстори су су се одрицали дневница и журили да објекат што пре ставе под кров. Списак је дуг и не треба истицати ко је дао више, јер је све дато од срца и зато у име дечака свима много хвала - казао је Жарко Ђокић, председник Општине Косјерић који је са Мирјаном Костић, директорком Центра за социјални рад, предао кључеве куће.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сујеверје појело Рађев камен

Чим је кућа стављена под кров и забелела се фасада, уследила је друга акција солидарности. По истом принципу, са нешто преосталог новца на наменском рачуну и појединачним поклонима фирми и мештана, собе тројице браће и помоћне просторије напуњене су намештајем, кућним апаратима и техником. Обезбеђена су чак и дрва за огрев.

За време градње, Дејан је постао пунолетан и после средње школе у Косјерићу запослио се у суседној Пожеги. Млађи Дарко сад има 13 годинa и похађа осми разред основне школе, па ће се и он придружити брату, док је четворогодишњи Давор још у хранитељској породици.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Прво се заљубиле у мужеве, па у Београд

БАР ЈЕДАН ДАН РАДОСТИ

Засад је тако како јесте, ја ћу бити први станар и чекати браћу у новом дому. Сваки од нас има намештену собу и ваљда ћемо се једном скупити у нашем новом дому - каже настарији Грбић.

Дејан и Дарко су се по ко зна који пут захвалили добрим људима, не скривајући да су после велике туге дочекали и један дан радости.