"ПОБЕДНИК", споменик из 1928. на Београдској тврђави, расклимао се јер стоји на бедемима римске, византијске и српске тврђаве, који нису никада истражени, кажу археолози. Да би се постамент бронзаног кипа стабилизовао, ових дана се побијају дубоки шипови кроз археолошке слојеве до чврсте стене на којој они стоје. Овај подухват подсетио је да срце српске престонице до данас није темељно археолошки истражено.

- Једина истраживања платоа иза "Победника" рађена су седамдесетих година прошлог века када је ухваћена линија римских, византијских и српских бедема. Нажалост, откада постоји археологија у Србији, никада није било озбиљних истраживања срца Београдске тврђаве, јер за то никада није било новца - каже археолог др Стефан Поп-Лазић, из Археолошког института.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Лик из Балашевићеве песме је стварно постојао: Мој деда Божа звани Пуб

Тако је до данас остао тајна простор на коме је деспот Стефан утемељио српску престоницу и њен симбол, Кулу Небојша.

- Деспотов двор налазио се на простору од платоа "Победника" до Дефтердареве капије. Права Кула Небојша налазила се на месту брежуљка иза споменика, који је у ствари замаскирани бункер противавионске одбране подигнут после Другог светског рата - каже др Поп-Лазић.

Кула Небојша, изузетно висока, дебелих зидова, фасцинирала је средњовековне путнике, који су нам оставили њене описе. Била је и осматрачница са звонима, која су упозоравала на долазак непријатеља и место последње одбране Београда. Њене врло скромне остатке открила је др Марија Бајаловић Хаџи Пешић, водећи истраживач тврђаве шездестих и седамдестих година, из Музеја града Београда:

"Централни део кастела, где је било највише могућности да се открију средњовековни слојеви, уништен је у наше време за потребе војске и Војног музеја без присуства археолога. Радови су извршени 1951. године. Према изјави стручњака с високим чином из Војног музеја, тада су динамитом рушени дебели зидови на великој дубини централног простора. На јужној ивици овог простора пронађени су остаци монументалног бедема који индицира на постојање куле", записала је Хаџи Пешићева.


У замку Хуњадијевих се налази кула која носи српско име Небојша

Остаци Куле Небојша су минирани да би се направио бункер противавионске артиљерије у време Информбироа, кад се преко панонске равнице очекивао напад Совјета. Артиљеријски положај некада је био лака мета и застарео је чим је изграђен, али је остао војна тајна као и многи слични пројекти.

Доцније су археолози истражујући околину на дубини од шест метара, ипак, нашли мали део темеља Куле Небојша и покренула се полемика како је она изгледала. Одговор је тражен на једином преосталом извору, старим цртежима и војним картама.

Конкретнији одговор се можда налази у Трансилванији, у градићу Хунедоара. У њему се налази замак угарског племића српског порекла Јаноша Хуњадија и кула која носи српско име Небојша. То недвосмислено пише на туристичким картама и инфо-таблама на румунском и енглеском језику. Јанош је мађаризовани изговор имена Јанко, син Војка и унук Срба, рођеног у граду Сибину (данас Сибиу), па је зван и Сибињанин. Касније презиме Хуњади долази од области Хунедоаре, коју је породици за верну службу доделио угарски краљ Сигисмунд Луксембуршки.

Византијски хроничар Лаоник Халкондил каже да је млади Јанко витешку, односно војну, каријеру почео на двору деспота Стефана, који је био и српски владар и високи угарски племић, члан крунског савета краља Сигисмунда. Стефан Високи је био први по части у Витешком реду змаја, а у манастиру Ресава (доцније назван Манасија) имао је војну академију и право да додељује витешке титуле, што би било у рангу данашњег официрског звања.

У време када је Јанко био на школовању у Србији, почетком 15. века, београдска Кула Небојша већ је била завршена. Славни војсковођа Јанко-Јанош је Небојшу у Хунедоари подигао четрдесетак година касније, када се попео до врха хијерархије угарског краљевства.

Многобројне доцније реконструкције и рушења изменили су изглед његове тврђаве осим једног дела, Куле Небојша. Она је и данас иста као и средином 15. века, што је утврдио тим стручњака са америчког универзитета Принстон испитујући зидине георадаром.


Цртеж Куле Небојша са заставом на карти из 1528. године

- Заиста је могуће спекулисати да је Хуњади донжон кулу у Хунедоари правио по узору на београдску Кулу Небојша, али да бисмо били сигурни неопходна су нам и археолошка истраживања и ново ишчитавање документа из тог доба. У сваком случају, српско име Небојша у Хунедоари даје нам недвосмислену информацију о српском присуству - каже археолог др Дејан Радичевић.


Књига која показује да се на двору Хуњадијевих писало ћирилицом


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Скини ми бившег зета са споменика: Сећања једног каменоресца

БОГОРОДИЦА АРХИТЕКТА

ЛЕГЕНДА о оснивању Београда казује да се Богородица која се јавила у сну деспоту Стефану Лазаревићу и рекла му како и где да подигне прво високи "ступ" - Кулу Небојша, који ће бити "камен постања" нове српске престонице. Тај мит је био у складу са владарским планом да изнад ушћа Саве у Дунав подигне копију Константинопоља, који је такође био посвећен Богомајци. Први забележени донжон са именом Небојша била је кула деспота Стефана, а доцније то постаје и лично име код Срба.