ОСМЕХОМ и сексепилом покориле су Холивуд, а мушкарци широм света због њихове појаве падају на колена... Красе их предивни осмеси, бујни деколте, заносне облине, али и шарм и невероватна енергија. Егзотичне Латиноамериканке из Перуа, Мексика, Колумбије, Бразила, Венецуеле, Костарике... у Београд је довела љубав. Овде су њихове нове породице, а наш град су заволеле целим срцем.

Оне су архитекте, балерине, економисти, модели, уметнице... Овде су се упознале и друже се како би се у Србији осећале као код своје куће. Једанпут месечно заједно доручкују, разговарају на шпанском језику, плешу... Дружење су назвале "Кафе латино", а окупља их Елоиза Беатрис Мендез, супруга амбасадора Мексика у Београду.

- Волимо да се дружимо, уживамо у храни, плешемо - каже нам госпођа Мендез. - Није тешко кад из Латинске Америке дођеш у Србију. Мексиканци и Срби су слични. Љубазни, весели, отворени. У Београду сам као код своје куће. Покушала сам да учим српски језик, научила неколико фраза и одустала. Тежак је.

Прочитајте још: Африканка се удала у Србији: У Дубони сам први пут видела снег

Београдске Латиноамериканке се често приватно виђају. Заједно славе рођендане и друге породичне светковине. Некад се окупљају само оне, а понекад породично. Марисол Варгас Браво де Анђелић је симпатична Перуанка. Супруга Душка упознала је у Перуу, а шестогодишња Андријана је круна њихове љубави.

- Бавим се хуманитарним радом, а са својим латино пријатељицама се сваког уторка дружим на Ади Циганлији - говори Марисол, која је брзо научила српски. - Организујемо књижевни клуб на шпанском, а петком вежбамо конверзацију на српском и енглеском.

УДАТА ЗА МЕКСИКАНЦА ЈЕДИНА Српкиња у Кафе латину је Наташа Савић. Професорка шпанског језика удата је за мексичког дипломату Роберта Дијега Гонзалеса. - Упознали смо се у Београду, а после сам ишла са њим куда нас је водила његова дипломатска служба - каже Наташа. - Ишли смо у Мексико, па на Карибе, а сад смо поново овде. У Мексико одлазимо сваке године, обично кад је овде зима.

Марисол је захвална својој породици и пријатељима, што су учинили да се у Србији осећа толико добродошла.

- Осећам се као код куће, људи су овде љубазни према странцима - каже нам. - У почетку ми је било тешко да се навикнем на климу. Било ми је необично то што морам да купим обућу за сваку сезону. Код нас је увек пролеће. Највише у Београду волим људе, а једино ми није пријатно кад видим ђубре на улици. Тога у Перуу нема. Тешко ми је да се навикнем да видим мушкарце у цркви, јер код нас само жене иду на молитиву.

Латиноамериканке су група пријатеља која се забавља, прича, дели утиске, једе, пије и прославља то што су овде у Србији пронашле своју породицу. Одушевљене су нашом сармом, коленицама, пуњеном паприком, пљескавицама, воле да причају, да играју и да оговарају своје српске мужеве.

- Срећна овде - каже Џенифер Шик из Колумбије. - Мој муж је Американац и дошли смо овде пре две године. У Београду се осећам као код куће. Људи су срећни и насмејани.

Кубанка Сонија Јанелис Гонзалес Свајс је упознала супруга Александра у Москви. Она је балерина и у Србији је већ пет година. Овде ради као манекенка, у теретани држи часове зумбе. Архитекта Полијана Лима је пре три године дошла из Бразила.

- Прво сам се заљубила у Београд, па у свог дечка Милана - смеје се она. - Овде имам много пријатеља, све је лепо, осим климе. У месту из кога долазим увек је лето.