ЗА оне наше који живе раштркани по свету, путовање авионом ка родном крају представља, често и више пута годишње, неизбежну прилику за сусрет са земљацима.

Уђеш у авион и сретнеш добро позната лица.

Као у подне, на провинцијској штрафти.

Недељом на пијаци.

У летње вече, пред зградом.

Три четвртине путника у авиону негде си већ у животу срео.

Путовање авионом ка отаџбини исто је што и улазак у јутарњи аутобус, на путу до посла, увек у исто време.

У трећем реду, познаник. Нисте се видели још од Нове године. Иде кући за славу. Ускачете на списак као накнадно позвани гост.

ДВА реда даље, бивша љубав. Мало се подгојила, појавило јој се и неколико бора на челу, колико сте у брзини могли да запазите пролазећи између седишта. Није више ни тако ведра и раздрагана. Године су учиниле своје. Опомиње двоје рашчупаних клинаца око ње да се коначно скрасе и вежу, пре него што авион полети. Па ипак, око усана јој и даље игра онај готово неприметни, загонетни смешак. Зар је могуће да се удала за оног задриглог типа поред ње?

Десно, у шестом реду, познато лице успешног сликара. У горњем џепу сакоа заденуто неколико оловака. Сако преживео век. Фризура на јуриш. Кренуо је у завичај на отварање ретроспективне изложбе, на коју чека још откако се доселио у Париз. Коначно ће моћи својима да покаже шта је постигао у свету. Без тога се није ни исплатило одлазити од куће.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Чувени филмски Топаловићи покушавали да рашире овај обичај: Да ли је идеја о кремацији "заживела" међу Србима?

НЕКОЛИКО седишта даље, седи још један уметник. Прелистава последње странице рукописа за нову књигу коју ће му објавити позната издавачка кућа. Срдачан стисак руку уз саопштен датум за промоцију.

Добијате, тако, још једну позивницу, а нисте стигли ни до седмог реда.

У продужетку, једно сасвим обично, драго лице пријатеља. Појма нисте имали да ћете бити на истом лету. Прошлог месеца сте у Паризу бар три пута заједно пили кафу. Пада договор да се обавезно видите и сркнете још једну, овога пута у башти неког од многобројних београдских кафеа, током кратког боравка. Мислим да је ово обећање једно од оних илузорних која се готово никада не испуне, јер немате довољно времена ни за сусрет с бар половином драгих бића која вас чекају у родном граду.

ТАЧНО на пола пута, мајстор који вам је поправљао славину и спасао вас поплаве. Електричар данас не путује.

Ако вам се наместило да седите у, рецимо, двадесет и четвртом реду, у самом репу авиона, можете бити сигурни да ћете срести туце оних који су кренули тамо где и ви. Стујардесе вас љубазно пожурују и скрећу пажњу да касније можете да се вратите и слатко испричате, кад авион, коначно, полети.

ИМА у овим авионима, готово по правилу, и познатих лица обучених у црно. Одмах знате о чему се ради. Авион, црна птица. Спуштате поглед, пружате руку, непријатно вам је, док саучествујете са оним који настоји да стоички, згрчене гримасе, прикрије бол. Много пута путовао је пре тога као и ви, на годишњи одмор, славе, годишњицу матуре, прославе нових година, рођендана, венчања и рођења. Свако ко уђе у овај авион слути да ће једном и на њега, овако, доћи ред.