ВЕЛЕЛЕПАН је, по свему, Храм Светог Спиродона у Трсту. Понајвише по томе што ниједног дана, ниједног сата, док су двери отворене, није празан.

- Стално долази наш народ, не само са севера Италије. Долазе и екскурзије из отаџбине. Верници свих православних народа, поштоваоци наше црквене архитектуре и уметности, многи задивљени лепотом храма - говори нам свештеник Душан Ђукановић.

У суботу, 19. октобра ће у овом храму бити обележен век и по од изградње нове цркве на старим, вишевековним темељима српске вере и трајања у овом делу Европе. Свечаност ће почети светом архијерејском литургијом, а потом ће бити настављена саборовањем Срба у расејању. Окупиће се потомци некадашњих задужбинара који су подизали овај храм, наследници потоњих генерација које је миграциони талас, после Другог рата, зауставио на тршћанској риви. Међу њима ће бити генерације ововремених, са ожиљцима последњег сукоба у Југославији, која је бацила сидро и смирила брод у луци бољег живота.

Прочитајте још - Храм Светог Спиридона сведочи о мултикултуралном Трсту (ФОТО)

- За нас је ово велики дан - каже свештеник Ђукановић. - Освештаћемо цркву, биће с нама и наше владике, а посебна радост су наша деца која уче српски у Трсту и које има око две стотине. Захвални смо што нас има на десетине хиљада и што ће нас у овој свечаности пратити и наши пријатељи, званичници града Трста, као и припадници других православних народа који овде долазе по причест, крштавају се и венчавају под куполама храма.

Бележимо тренутке док у цркви тајну крштења прима малена Илинка, молдавских корена. А све то прате ђаци Економске школе из Сопота. Свети Спиридон је незаобилазна адреса и за матуранте Земунске гимназије. Шапућу деца, миле испод куполе. Лепа слика: древна светиња из прошлости и ова младост.

Свештеник Душан Ђукановић са верницима

ИЗЛОЖБА АРХИВА СРБИЈЕ

ПОВОДОМ 150 година српског храма у граду на северу Италије, овде је у петак отворена изложба Архива Србије под називом "Црква Светог Спиридона у Трсту". Многобројне фотографије, планови, скице старе и нове цркве, документи... Аутори изложбе Јелица Рељић и Мирослав Перишић употпунили су мозаик српског битисања, али и великог доприноса у развоју културе овог дела Европе. Посебну тематску целину на изложби чине документи о српским породицама, добротворима цркве и српске заједнице.