НИШТА није тешко када човек има жељу, а Бранка Рибар Брајић је најбољи доказ за то, јер је у пензији успела да научи страни језик и то - кинески!


И не само то - када је научила мандарински, спаковала се и отишла на месец дана у Пекинг. На кинеском је шопинговала, јела штапићима и ходала Кинеским зидом.

Радни век провела је као магистар електротехнике, а одувек је волела да путује и учи стране језике. Одлично говори енглески и француски, па је по одласку у пензију постала стручни преводилац за језик Балзака и Коко Шанел. Међутим, овој жени, пуној енергије и то је било мало!

- Волим стране језике јер је најлепши начин да се упозна друга култура - каже Бранка.- Било ми је потребно нешто захтевно, нешто што ће ме заинтересовати и искључити из непријатних ситуација. Одувек сам волела да учим и чула сам да постоје квалитетни курсеви кинеског језика у центру Конфучије.

Пријавила се пре шест година и почела редовно да иде на часове. Марљиво је учила, али јој је први курс био изузетно тежак.

- Имала сам кризу током првог курса, а превазиштала сам је када сам схватила да треба да заборавим све што знам о томе како функционишу индо-европски језици - сећа се Бранка.- Када сам прихватила да је кинески језик потпуно другачији све је лако кренуло.



Кинески је тежак, али Бранка каже да је захваљујући стрпљивим наставницима успела да савладава језик. Познаје 250 кинеских речи, што је довољно да се обави основна, свакодневна комуникација. Завршила је четири курса, а када је чула да има право да оде у Кину на усавршавање - није часила часа.

- Конкурисала сам и са групом отпутовала на месец дана у Пекинг - истиче Бранка. - Две недеље је трајала настава на универзитету, а упоредо су нас упознавали са кинеском културом, музиком, уметношћу, калиграфијом... Били смо смештени у студентском дому и јели смо у мензи, па могу да кажем да је студентска храна фантастична!


У Кини је стекла и здраву навику да пије чај. Пошто су у соби она и цимерка имале увек термос са топлом водом, навикла је да пије чај од ђумбира и то практикује и дан данас у Београду.


Поред обиласка туристичких атракција, Бранка је успела и нешто да купи. У шопинг је отишла сама, а у тржном центру "Перла" одлично се споразумевала са продавцима на мандаринском. Купила је лепе свилене мараме и шарене лепезе, донела штапиће за јело и огроман шешир. Када погледа у шешир, који је окачен на зид, сети се своје кинеске авантуре и помисли да ништа није немогуће када човек нешто жели.



ЗИД И ЧАЈ


ОД свих туристичких атракција на Брнаку је највећи утисак оставио Велики кинески зид.

- Била сам искрено одушевљена, јер када се попнете на Кинески зид и погледате у даљину имате осећај безвремености - сећа се Бранка.- Кинески зид је прави симбол моћи човека.