НАЈСЛАЂЕ ми је, када рано ујутро, онако свеже окрепљен новим информацијама из мојих "Новости", окренем страну мозаик и, уз кафу, решавам укрштене речи. Тада ме и супруга, која је већ спремила доручак, пита да ли ми треба помоћ, да се и она укључи. Ја, међутим, упорно одбијам, али на крају тих неколико преосталих празних поља ипак заједно попунимо.

Душану Вранчићу (82), пензионеру у Сремској Каменици, који се с нашим новинама дружи од своје ране младости, тако почиње сваки дан, како потврђује, по истом сценарију.

- Трговци у радњи у комшилуку све знају. Најпре ми у цегер ставе "Вечерње новости", а затим хлеб, млеко... - каже Вранчић. - Не знам одакле ми толика приврженост "Новостима", али знам да од њих ништа и нико не може да ме одврати. И не сећам се тачно када сам почео да их читам. Знам да сам у мом родном селу Чардачани, које само Врбас дели од Лакташа, још као младић ишао оцу по "нове новине", чим су се појавиле на трафици. После њега сам их ја листао, читао занимљивости, и тако је почело...

Прочитајте још - Живот уз "Новости"

Са завршеном школом и занатом за ауто-механичара, као пунолетан, Душан се доселио у Нови Сад и запослио у предузећу "Војводинапут".

- Наравно, наставио сам да сваког јутра купујем "Новости", па се може рећи да сам од тада званични читалац. А прошло је више од шест деценија. У њима, једноставно, нађем све што ме интересује. "Новости" ми нису навика, већ потреба.

Душан је почетком седамдесетих година прошлог века провео 19 месеци на привременом раду у Либији, где је као ауто-механичар радио на одржавању возила.

- Тада се градио пут Бенгази - Триполи, дуг 1.000 километара. Чак је и Гадафи долазио у обилазак. Међутим, мени су недостајале моје "Новости". Од колега које су ишле на одмор у отаџбину, многи су тражили да им донесу неке ситнице, а ја сам их молио да се врате с "Новостима". Кад су ми по повратку предавали моје омиљене новине, уз коментар да су старе, одговарао сам им да су за мене нове, најновије и најбоље.

Прочитајте још - "Новости" слала мужу чак за Багдад

Раније је "Новости" читао од назад, од спортских страна. Сада, међутим, најпре анализира насловну страну, па крене редом.

- Интересује ме политика, унутрашња и спољна, посебно ситуација на Косову и Метохији. О томе све сазнам у "Новостима". Затим читам новосадске и војвођанске стране, а поподне волим да посветим репортажама, онако лагано. Волим спорт и редовно пратим успехе Ђоковића, Шпановићеве, наших ватерполиста, одбојкаша, кошаркаша, атлетичара... Навијач сам репрезентације Србије и "Вечерњих новости", које су моје породичне новине - закључио је Вранчић.

ЕНЕРГИЈА

ДУШАН Вранчић чита "Новости" без наочара. Лекове, каже, у животу није пио.

- Добро сам са здрављем, немам никаквих проблема. Лекари су још давно констатовали да имам више биоенергије. Користим то да помогнем вршњацима, комшијама, посебно када је проблем у зглобовима. Чиним то успешно, наравно, без икакве наплате - каже Вранчић.