ЉУДИ ме после упознавања по правилу питају две ствари - да ли умем да направим иглу и једем ли месо од фоке. То ми је симпатично. У неком тренутку почела сам да се шалим и испричала да сам у Србији први пут обукла фармерке, патике и јакну. Говорила сам, мртва озбиљна, да су ми у домовини правили одело од крзна јелена и капу од крзна фоке. Чувала сам медведа код куће, а јеленима сам се возила до школе. Људи су то прихватали без имало сумње у оно што говорим.

Овако, за "Новости", кроз осмех, препричава "беле" лажи Дарја Гончарова (23), једина Ескимка у Србији.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Срби су joш у 6. веку крштавани у Тамнави

- Питали су ме да ли сам Јапанка, Рускиња, Филипинка, Кинескиња, Казахстанка... Само нико није могао да претпостави да сам Ескимка.

Пре шест година, њена мајка, Рускиња пореклом, преудала се за Србина, и од тада је наша земља њен дом. Тај март 2013. године и долазак у Београд из родног Анадира, ова студенткиња Више туристичке школе никада неће заборавити.

- Анадир је главни град Чукотске области, на граници са Аљаском - започиње причу Дарја. - Од њега до Москве пут авионом траје девет часова, и још три часа је потребно до Београда. Мајка Викторија и ја смо са минус 46 степени дошле на плус 20. У Анадиру је снег досезао до првог спрата, а те године трава је код вас била зелена. По слетању у Београд, села сам у траву и почела да је милујем. Нисам могла да верујем шта видим.

Више од пола године требало јој је да се прилагоди временској зони и новом начину живота. Тог лета било јој је најтеже - коса јој је изгорела, пуцали су јој очни капилари, гушила се...

- У Анадиру је током пролећа максимална температура пет степени, у јесен буде до минус 15, а лети, ако дође до 25 степени, као да смо на Хавајима. Тренутна температура у Београду ми је идеална, јер много волим да се ушушкам у џемпере и шалове. Зиме ми се не допадају, јер нема снега - каже Ескимка.

Пре него што је уписала средњу Туристичку школу, одлучила је да научи основне речи како би могла да се споразуме. Наставу је слушала на српском, а онда је градиво са очухом Небојшом преводила на руски да би могла да га савлада.

- Очух ми је рекао да сама одлучим да ли ћу да научим српски, што сам желела, јер сада овде живим и поштујем ваш народ. Било би ружно да некога присиљавам да причамо на руском или енглеском - признаје наша гошћа.

До 16. године, Дарјина главна јела била су месо од јелена или риба. Долазак у Србију и то је променио. Прво што је заволела била је пљескавица, због чега је убрзо "набацила" који килограм вишка. А сарме је јела и у Анадиру.

- Чварци и мусака од кромпира су ми се такође много допали. Ајвар је нешто најлепше што сам пробала. Кнедле са шљивама обожавам, а "бананице" и "плазма" су ми омиљени слаткиши. Све сам то пробала у првих двадесетак дана по доласку - признаје ова млада девојка.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Воли Звезду и љуте папричице: За Александрове ватрене сосеве и луде комбинације чули и у Аустралији (ФОТО)


Према Дарјиним речима, маном је сматрала велику срдачност и радозналост Срба, будући да су Ескими затворени људи. Ипак, с временом је променила мишљење, и, како признаје, и сама постала таква. Воли да оде у кафану са друштвом, а песма коју радо поручи је "Видовдан". Велика жеља јој је да обиђе Косово, будући да је већи део наше земље већ посетила.

- Тешко ми је да слушам о патњи коју су људи тамо проживели - каже Дарја. - Имам неколико другарица које су са породицама морале да оду одатле и од њих сам о том делу земље чула лепе ствари.

О повратку у Анадир, међутим, не размишља.

- Тамо ми је цела фамилија, али ипак немам жељу да се вратим. У Србији ми се, засада, много допада. Ја сам авантуриста, и по завршетку школе бих волела да пронађем посао на неком другом месту. Канада ми по свим параметрима одговара. Видећемо куда ће ме живот одвести - закључује Гончарова.

СВЕТА ПЕТКА

ПО доласку у Београд, један од највећих доживљаја био јој је одлазак на славу код очухових рођака. На Ђурђевдану је први пут чула трубаче и видела како се весели на столу. Од тада, живи за октобар, када са породицом и пријатељима прославља Свету Петку.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Како је српска војска “васкрсла” из пепела и потукла Турке код Куманова

РЕЧ "ЗАМРЗИВАЧ" НАЈТЕЖА

ИАКО се у Анадиру говори руски, за који важи мишљење да је сродан српском, Дарја каже да јој није било лако да савлада наш језик.

- Проблем је у томе што руске и српске речи које се исто изговарају имају различито значење. Оно што је за вас "понос", за Русе је "пролив". Највише сам се мучила да научим да изговорим речи "замрзивач", "хулахопке" и "хеликоптер" - кроз смех прича Дарја.