ПРАТЕЋИ траг тамнавског народног предања о средњовековном Шаренграду Љутице Богдана и манастиру Град у коцељевском селу Градојевић, археолози су ових дана открили остатке велике рановизантијске цркве из 6. века. Тајанствени храм је могао да служи за крштавање Словена који су живели на овом простору као византијски федерати, савезници, сматрају историчари цркве.

- Велике димензије храма, 17 метара пута 12 метара, указују да је он прављена за велику популацију која је овде живела. И само откриће цркве из 6. века је изузетно, а ову чини јединственом то што није сазидана под заштитом градских зидина, иако је то било правило у том несигурном периоду - каже археолог др Дејан Булић из Историјског института, који је носилац великог пројекта истраживања Ваљева и околине.

Стручњак наглашава да археолошки остаци у плодној долини горњег тока Тамнаве доказују континуитет насељености овог простора од дубоке праисторије до данас. Богатство области ју је увек чинило привлачним за нападаче, па је утолико чудније што је велика црква из 6. века изграђена на неодбрањивој благој падини Влашића, тако да буде видљива издалека.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Десетине хиљада људи превели у православље


- Може се само спекулисати да ли се овдашње становништво можда није плашило упада варвара јер је и само било варварско, али одомаћено. Одговор на питање ко је и како у Горњој Тамнави живео у 6. веку могу да дају само даља ископавања на ширем подручју - каже др Булић.

Ромејско царство је често дојучерашње освајаче пацификовало и претварало у савезнике дајући им освојено земљиште за насељавање, под условом да чувају гранични појас од нових инвазија. Историчари раног хришћанства зато сматрају врло могућом претпоставку да је монументална црква у Градојевићу направљена да издалека фасцинира и новој вери привуче словенска племена која су од 6. века почињала да склапају савезе са Византинцима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ФЕНОМЕН: Странци налазе спас под окриљем српске цркве 

- То је доба Јустинијана и у историјским изворима се наводи да је он имао Словене чак и као официре у својој војсци. Храм на тако истакнутом положају несумњиво је направљен да задиви и привуче људе, нарочито некрштене. Знате, Срби су постали хришћани много пре него што су стекли своју државу и аутокефалну цркву - каже угледни историчар проф. др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор.

Археолог др Дејан Булић, фото Б.Субашић

Иницијатива за ископавања на локалитету Гај, пропланку на ободу густе шуме, није стигла из научних институција, већ од мештана Градојевића и оближњег Доњег Црниљева и њиховог пароха, протојереја-ставрофoра Горана Тодорића.

- Место на коме су археолози ископали цркву народ је одвајкада сматрао светињом и на Илиндан је ту прављен сабор и служена литургија. Локалитет је зван и Манастирине, јер су се зидови храма добро видели до шездесетих година прошлог века. Тада су неки људи из села, залуђени пролазном идеологијом много тога разградили и растурили - каже прота Горан Тодорић.

Фото Б.Субашић

Он наглашава да се уништавањем остатака храма у Градојевићу није могло уништити предање о светом месту.

- Они који су то желели постигли су управо супротно. Нарочито када је мештанин који је највише разарао локалитет извршио самоубиство. Од 2017. мештани моје парохије и људи који имају корене у Градојевићу и Црниљеву, пре свих Милан Михајловић из Шапца, дали су иницијативу да обновимо храм на старим темељима. Тражили смо дозволу и од ваљевског Завода за заштиту споменика, а кад су археолози дошли да извиде терен били су задивљени и рекли да су да мора стручно да се испита, јер је изгледа реч о значајном храму. И би тако. Нисмо ни знали да имамо тако значајне хришћанске споменике у овом крају. Додуше, како и да знамо, кад их нико до сад није ни тражио. Срећом, народ је у предању сачувао траг којим сада иде наука - каже прота Тодорић.


ЦРКВА ЗВАНА ГРАД

ИСТРАЖИВАЧИ Светланка Милутиновић и Миливоје Васиљевић у Топографско-историјском речнику Подриња наводе да је Градојевић, село општине Коцељева, први пут записано у турским тефтерима 1528. под именом Градовић - у оквиру Нахије Шабац. Име села је, наводе аутори, потицало од цркве Град из времена пре турске окупације.