ВРЕДНА библиотека манастира Високи Дечани ускоро ће бити цела дигитализована, док је пројекат којим су обухваћени архитектура и сликарство задужбине Стефана Дечанског већ завршен. Овај посао поверен је Математичком институту и Српској академији наука.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Древно српско благо први пут пред грађанима

Светлост дана угледала је збирка од 270 турских докумената из којих се види историјат манастира од почетка 16. века, попис покретне и непокретне имовине, манастирска писма игумана... Ту је и 65 фермана Сулејмана Величанственог, али и све оно што сведочи о српском трајању до данас.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - И Албанци се моле у Високим Дечанима

- Све што се налази у нашој ризници биће снимљено - каже нам отац Петар, кустос манастира Високи Дечани. - Сада се дигитализују књиге из 17, 18. и 19. века и документа из међуратног периода. Оригинална документа преводимо на енглески језик и тако странцима, који се на разне начине баве Косовом и Метохијом, нудимо историјске изворе не само о нашем манастиру, него уопште о положају српског народа кроз историју Метохије.

Отац Петар

Књиге утисака чувају се у Дечанској библиотеци са капиталним монографијама и другим вредним издањима. И оне ће бити дигитализоване.

- Имамо књигу гостију од 1924. године. У њу су се уписали краљица Марија и краљ Александар Карађорђевић, а последњи гост 1944. био је немачки генерал који је касније стрељан за ратне злочине у Београду - говори отац Петар. - После њега, на истој страници уписали су се официри Озне и партизански комесари. Имамо књиге гостију до дана данашњег и све ће бити дигитализоване. У једној од њих, Јосип Броз Тито се са супругом Јованком само потписао.

Престо на којем је седео Александар Карађорђевић

Док су се партизани само потписивали, италијански војници који су у Другом светском рату чували Дечане су оставили лепе записе. У њима хвале лепоту Цркве Христа Спаса, околину, извор минералне воде.

- На почетку рата један наш монах је отишао до Пећи и позвао Италијане да чувају манастир од балиста да не би запалили цркву - прича отац Петар. - Италијани су Дечане чували тада, а чувају их и сад. Чак су и Турци чували манастир. За месец дана објавићемо дневник руског јеромонаха Дионисија, од 1903 до 1906, у коме пише да је манастир у сталној опасности од напада, пљачке.

Слично сведочанство о Дечанима и Пећкој патријаршији оставила је авантуристкиња Мари Дарам, која је путовала по Балкану.

- Она описује како је дошла са оружаном пратњом од Пећи до Дечана, јер другачије није могло да се дође - каже отац Петар. - Успут су биле заседе Арнаута и било је опасно да се путује. У дневнику пише и како је један јеромонах убијен када је изашао изван манастирских зидина, о разним насиљима, како су Албанци упали у Пећку патријаршију...

- Имамо много сличних докумената у историјској архиви и много нам помаже историчар др Милош Ковић да ту грађу средимо.

Богато украшена унутрашњост

Нека од најважнијих докумената из манастирске ризнице потичу из времена после Првог светског рата. Она ће тек сад први пут бити снимљена.

- Професор Небојша Шулетић нам је из архива у Истанбулу донео попис становништва Скадарског санџака из 1485, коме је припадала Метохија, а у коме се види структура становништва - каже отац Петар. - У то време становништво је било већином словенског порекла, Срби су били већина и у Ругови, Јунику и многим другим местима где их више нема.

Манастир Дечани је увек био ослонац српском народу. Мери Дарам је записала како су они "видљив знак Србима да је ово земља њихова" и хвали лепоту манастира: "Црква Христа Спаса је тако лепа да би могла да буде врло важан споменик у било ком делу света, а у овој земљи потпуног варварства је јединствена."

- Италијани, који имају изузетно наслеђе, остају задивљени када у цркви виде на 4.000 квадрата више од хиљаду сцена из Новог и Старог завета и ликове српских краљева из лозе Немањића - говори нам отац Петар. - Врсни средњовековни уметници насликали су сваки дан у години, зато се за Дечане може рећи да су илустрована Библија.

Запис уклесан у камену са јужне стране сведочи о томе и ко је градио манастир, и кад га је градио, и за кога, коме је посвећена црква. Сачувана је оснивачка повеља манастира, па друга и трећа, затим Душанова и Миличина из 1397.

Високи Дечани су благо светског значаја

ПРВИ ПОПИС У 14. ВЕКУ

- У ОСНИВАЧКОЈ повељи из 14. века пише шта је све краљ даривао манастиру, у њој је и први попис становништва Метохије - каже отац Петар. - Уписано је око 13.000 имена домаћинстава која су давала порез манастиру. Више од 90 одсто су словенска имена. Не хришћанска, већ словенска, тако да не може да се тумачи да су то Албанци. Само три кантуна су била настањена Арбанасима, два су на северу Албаније, један у Црној Гори. У комунистичко време отето је 700 хектара манастирског имања, а комунисти су узурпирали и неке манастирске зграде. Кустос је 60 година показивао цркву као музеј и код њега је био кључ. Али, Завод за заштиту споменика је тада бринуо о овој светињи, данас се све своди на личну иницијативу конзерватора који воле Дечане.

БЕЗОЧНЕ АЛБАНСКЕ ЛАЖИ

ДИГИТАЛИЗАЦИЈОМ баштине Високих Дечана потврђује се да је то православно културно наслеђе, подигнуто у време процвата српске средњовековне државе и да се не може преименовати. Али, Албанци тврде да је овај манастир њихов, да је то храм православних Албанаца, који је обновљен на темељима илирског храма - Дардан, а манастир је саградио фра Вита Кучи на земљи Хака Кучија из Дечана. А Вито је био Србин из Котора.

- Имамо велике проблеме, јер Албанци тврде да је ово албанска црква - каже отац Петар. - Баш се хватају за Дечане, а овде је највише сачуваних докумената. Имамо оснивачке повеље од почетка до данас и све су сачуване.


СВЕМИРСКИ БРОД

РАСКОШНА лепота Цркве Христа Спаса буквално зауставља дах оном ко је први пут угледа. Две боје мермера, светложутог пећког оникса и црвенкастољубичасте дечанске брече, увек се другачије преламају у односу на доба дана и временске прилике, и увек, у контрасту са зеленим травњаком, доминирају суровом, а величанственом околином.

- У време када ју је которски мајстор фра Вито завршио, црква мора да је средњовековном човеку деловала као свемирски брод - радо наглашавају монаси.