ТИШИНА најзападнијег српског манастира у Европи све се чешће прекида, откако се Гомирје нашло на једној од значајних културно-туристичких рута у Хрватској. Православни храм у Горском Котару сада је незаобилазна "мета" путника намерника, јер је изашао из полузаборава поделивши судбину 20 каштела и двораца на овим просторима.

Привилегован историјом да и он буде део пројекта Приморско-горанске жупаније "Путевима Франкопана", финансираног средствима Европске уније, у скорој будућности би могао да започне нови живот. Јер, од сада ће манастир Гомирје са Црквом Светог Јована Претече све чешће бити изложен очима посетилаца свих вера и нација. Предвиђено је да се фасада умије, библиотека премести у влагом неоштећени део, а конаци обнове.

Отац Михаило, старешина манастира, нада се да Гомирје, ипак, неће изгубити оно суштинско - мир. На први поглед чини се да домаћин није много расположен за разговор са новинарима, али нам већ у следећем тренутку отвара врата своје душе и храма који је донедавно оживљавао само о верским празницима.

- Сада нам све чешће свраћају посетиоци, питајући ме прво о крчким кнежевима Франкопанима, а онда колико Срба тренутно живи у Горском Котару - прича отац Михаило. - Потврдим им да је ово некада био франкопански каштел са црквом. Турци су га срушили, а онда су крајем 16. и почетком 17. века насељени Срби, да као поуздани чувари бране границе царства према Турској. Тада је основан и манастир, а недуго затим је кула осматрачница претворена у звоник, који је и сада ту. А Срба данас има мало. Само што на то питање ја увек волим да поставим контрапитање: "А колико их има у селима јужне Србије?" Схватићете да их ни тамо више нема много.

Процењује се да у месту Гомирје, где су Срби и некада и сада апсолутно већинско становништво, живи нешто више од 300 људи. Отац Михаило каже да у Горском Котару сви деле исту судбину, без обзира на то којој вери и нацији припадали. И није им, додаје, лако. Овај крај никада није био превише милосрдан према својим станарима, али су они увек некако посебно волели тај планински рељеф и крашко поље. Ту тачку на којој се спајају континентални и медитерански део, тог главног јунака серије "Капелски кресови".

То што посла има мало, и све га је мање, разлог је и због чега одавно има мало младих. И све их је мање. Они одлазе у свет да потраже бољи живот, са чежњом остављајући чаробне пејзаже и привилегију да се на истом простору скијају на планинским врховима Горског Котара и купају у Јадранском мору, зеленој Купи и Локварском језеру.

ПРОЧИТАЈТЕ И: FOTOGRAFIJA IZ ŽIČE PREPLAVILA INTERNET: Đurđe vraća veru

О међунационалним размирицама отац Михаило не говори.

- Овде сви имају исте проблеме и дилеме, како год се звали и презивали. И исту лепоту удишу - каже отац, позивајући нас да дођемо на лето, када је овде, каже, најлепше.

Али никако не заборавља прошлост манастира Гомирје која је, можда, најславнија била у 18. веку, са надалеко чувеном иконографском школом Симеона Балтића.

- Овде је направљена већина иконостаса цркава Горњокарловачке епархије, бастиона православља. Било је то доба пуног процвата, које се наставило са архимандритом Јосифом Рајачићем, митрополитом карловачким и патријархом српским. Нажалост, блистави дани нису потрајали, јер је Гомирје у Првом светском рату претворено у затвор за православне свештенике, а у Другом су га усташе запалиле, убивши многе који су у њему служили Богу, па и игумане Теофана и Методија. Вредно културно и књижевно благо је пренето у Загреб. Цео комплекс је обновљен 1967. године, од када је ово женски манастир - прича отац Михаило.

Монахиње, међутим, данас могу да се изброје на прсте једне руке. Има их тек три. И нисмо их видели, јер су биле у послу. Треба тај простор са великим двориштем, баштом, цвећем и конацима одржавати. Поготово када Горски Котар прекрије снег. Није се још забелео, али дрва су већ спремна и вијори се дим из оџака. Црни облак као светао знак да се огњиште није угасило.

ИСТОРИЈА ЗА БУДУЋНОСТ

ПРОЈЕКТОМ "Путевима Франкопана" оживела су здања која су деценијама таворила, а која ће сада, као и манастир Гомирје, засијати у туристичком "излогу". Обновљена, умивена, улепшана.

- Крчки кнежеви Франкопани су обележили пет и по векова овог краја, као носиоци друштвеног, политичког и културног живота Приморско-горанске жупаније. Подизали су палате и утврђивали градове, чија је данашња обнова значајна за очување материјалне и нематеријалне баштине. Када кренете Кварнером, "Путевима Франкопана", од Крка, преко Новог Винодолског, Ријеке, Краљевице до Горског Котара, осетићете тај дух прошлости који има велику будућност - каже Петар Копаница (на слици), из Удружења "Кнежеви крчки Франкопани".

ТЕСЛИНА ПОСЕТА

КАДА се спомене манастир Гомирје, увек се са поносом нагласи да је у њему кратко боравио и Никола Тесла. Велики научник је ту свратио на једном од својих пропутовања, што није заборављено. Међу најзнаменитијим Гомирцима се налази име Саве Мркаља, реформатора српског писма.