СЕЛО Змајево у Бачкој, код Врбаса, названо по ватреном демону (додуше, надимку Чика Јове песника), лежи на води - која гори! Вода пламти, јер је пуна сумпора, а стручњаци Балнеоклиматолошког института Србије доказали су да може да "сажеже" болове и тегобе реуматске грознице, реуматизма, неуралгије, неуритиса, стомачних и гинеколошких обољења, као и извесне облике стерилитета код жена. Лековита жута вода откривена је у Змајеву 1914. године, кад је у селу ископан први артески бунар.

Већ 1926. мештани су изградили отворене базене и напунили их сумпорном водом (температуре 20 степени, са дубине од 400 метара), а пет година касније у селу, тада званом Пашићево, формирано је акционарско друштво, које је подигло зграду јавног бањског купалишта са кадама и тушевима. Било је то лечилиште у рангу европских, које је између два светска рата и до почетка седамдесетих година прошлог века привлачило бројне госте са свих страна. На бањање у термалној сумпорној води, причају мештани, долазили су људи у инвалидским колицима и на штакама, а после неколико недеља одлазили на својим ногама, без икаквих помагала.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПРИЧЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ: Како су занатлије постале ватрогасци

- Село је врвело од бањских гостију, који су тражили смештај. Моја мајка је током летњег и зимског распуста, кад је гостију било највише, изнајмљивала читаво крило куће. Ја сам, као дечак, одлазио у купатило да се туширам. На зидовима купатила на кукама су висиле штаке са потписима и датумима - присећа се Змајевчанин Стеван Ботић.

У благотворност жуте, сумпорне воде, на властитом примеру се уверио новинар и публициста из Змајева Ласло Киш. Он због упале нерава ногу осам месеци није могао да хода.

Народно купатило 1931. / Приватна архива Ласла Киша

- Лекари из Клиничког центра у Новом Саду упутили су ме на лечење у бању Кањижа. Тамо сам имао третман сумпорном водом, и после само два месеца могао сам да трчим. Жута вода ми је вратила наду и живот, па сам 2013. године, по повратку из Кањиже, покренуо кампању за обнављање бање у Змајеву. Бачка је богата термалним водама, а главна "жила" овог блага, према истраживањима компанија НИС и "Геосонда", налази се управо испод Змајева - истиче Киш, аутор брошуре "Бања у Змајеву - да, могуће је!"

Лечилиште привлачило госте са свих страна / Приватна архива Ласла Киша

Према његовим речима, бања је због неажурности тадашњих сеоских и општинских руководстава полако пропадала, и на крају, почетком седамдесетих година, затворена. У центру села остала је јавна чесма са жутом водом. Змајевчани причају да су, у време док је бања радила, колоне запрежних кола свакодневно чекале да наточе воду са чесме, коју и сада опседају становници околних, али и удаљенијих насеља.

Од бање остала само јавна чесма / Фото Ласло Киш

- За лековитост змајевачке сумпорне воде прочуло се и ван граница наше земље, па су од седамдесетих, а нарочито осамдесетих година, за обнављање бање били заинтересовани инвеститори из Финске, Холандије, Немачке, Италије, Аустрије...

Помоћ за обнову бање затражена од министра Горана Тривана / Фото Ласло Киш

Најбољу понуду, 2011. године, дао је Франц Јагер, власник предузећа "Јагрос" из Рогашке Слатине, у Словенији, који је био спреман да у нове бушотине лековите воде и изградњу велнес центра са хотелом са четири звездице уложи 15 милиона евра - напомиње Киш.


Вода гори због присуства сумпора / Фото Ласло Киш

Здравко Дакић, председник месних организација инвалида рада и ПУПС у Змајеву, сматра да је обнова бање спречавана из страха да ће село добити статус туристичког места, а самим тим и економску независност, коју је имало до 1964. године као седиште општине. Дакић је 1. јуна ове године у Врбасу уручио брошуру "Бања у Змајеву - да, могуће је!" министру заштите животне средине Горану Тривану, захтевајући да се у оквиру експлоатације термалних вода у Србији поклони пажња жутој води у Змајеву, која на чесми непрекидно цури, отичући као "течно злато" у оближњу речицу Јегричку.

Жута вода са чесме могла би да се флашира / Фото Ласло Киш

Већ 6. јуна ове године покрајински секретар за привреду и туризам Иван Ђоковић послао је писмо заинтересованом инвеститору Францу Јагеру, упућујући му извињење за изневерена очекивања "због неажурности представника одређених власти у Војводини". Верује се да ће Јагер позитивно одговорити, и да ће у Змајеву, као некад, собе до улице у свакој кући бити резервисане за бањске госте.

Бањање у термалној води / Приватна архива Ласла Киша


НЕИСЦРПНИ ИЗВОРИ

ВОДА за лечење у обновљеним термалним базенима у Змајеву користила би се са дубине од 500 метара, где њена температура износи од 37,5 до 40 степени. На дубини од 1.700 метара врела је преко 100 степени, па би могла да загрева цео бањски комплекс. Погодна је и за флаширање као минерална еколошка вода. Студије су оказале да би термални извори у Змајеву могли да се црпе хиљадама година, па би ово село могло да постане Мека европског бањског туризма.

Испод села главна жила благотворних извора / Фото Ласло Киш


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Кћер Вукова, љубав Бранкова

ПРОЈЕКАТ СА ИЗВОРИШТЕМ, ХОТЕЛОМ...

ЗА обнову бањско-климатског лечилишта у Змајеву постоји пројекат, који је 1996. године, као дипломски рад на факултету, урадио архитекта Александар Миљковић из Београда. Пројектом је предвиђено да се оживи извориште, изграде базени и каде за физикалну терапију и направе хотел, тржни центар и конгресна сала. Миљковић је пројекат посветио својим родитељима, мајци, васпитачици из Сремских Карловаца, и оцу, професору физичког из Београда, који су се запослили и заволели у Змајеву.

Из артеског бунара пуњени отворени базени / Приватна архива Ласла Киша

- Тата је у Београду био фудбалер у генерацији Шекуларца, а каријеру је прекинуо због теже спортске повреде, коју је касније излечио у бањи у Змајеву - каже арх. Миљковић.