БЕОГРАЂАНКА ПОСТАЛА ХЕРОЈ ТАНЗАНИЈЕ: Улепшала сам живот и себи и деци Африке

КАДА неко истински жели да помогне, усрећи друге, подели своје време, знање и љубав, удаљеност од чак 11.000 километара не представља никакав проблем. Београђанка Дијана Коцић (30), решила је да остави одличан менаџерски посао у српској престоници и оде у Африку да волонтира! После два месеца добровољног рада у танзанијској школи, где је била учитељица, успела је да постане херој овог села недалеко од града Аруша! Малишанима, који живе у великом сиромаштву, макар мало променила је живот. Организовала је акцију преко друштвених мрежа и сакупила довољно новца да реновира зграду школе и учионице, опреми их рачунарима, а свих 500 ђака обрадује поклонима!

Недавно се Дијана вратила препуна утисака, испраћена дечјим загрљајима и сузама. Одувек је, каже, желела да оде у Африку и ради са децом, па је ово путовање објединило љубав према деци, образовању, волонтирању и упознавању нових култура.

- Први сусрет са улицама Аруше био је за мене шок - пуно прашине, велика гужва и бука, ценкање за воду, храну... једна општа гунгула - присећа се Дијана. - Тек када сам стигла у школу у којој ћу бити учитељица енглеског, била сам потресена и тужна. Више од 100 ђака седело је збијено једно уз друго, као сардине, на старим дрвеним клупама малене учионице изгребаних, пустих, зидова. Њихове зелене униформе биле су старе и поцепане. Кувано јело маканде, налик нашем пасуљу, свакодневни је школски оброк, послужен у лавору, једу рукама...

ПРОЧИТАЈТЕ И:МИСТЕРИЈА ПУСТИЊЕ У НАМИБИЈИ: Круговима смрти нико не сме да се приближи

Упркос представи, коју је имала о сиромаштву и неуређености, језиви услови у којима та деца живе и уче, били су изван њених очекивања.

- У мени се пробудила велика жеља да нешто урадим, да им помогнем - наставља ова девојка. - Хтела сам да им шијем нове униформе, гледајући то што је споља, што се види. Они су, пак, на списак највећих жеља ставили - лопте и рачунаре које никад нису видели уживо. Никада нисам толико плакала и смејала се у исто време, као тамо. Истовремено, ти малишано су незимерно драги и захвални за све што имају, али и радознали, жељни да слушају и уче. Упијали су сваку моју реч, желели да им причам и о земљи из које долазим, били расположени да науче српске песмице.

Дијана је одмах покренула акцију. Анимирала је све пријатеље и породицу. Требало је сакупити довољно новца да се реновира учионица и опреми компјутерима.

- Била сам сумњичава да ћу тако брзо сакупити новац, али сам веровала да колико год да урадимо, биће доста у односу на тако мало које имају - каже Дијана. - Нисам хтела да одустанем, већ сам уз помоћ друштвених мрежа и људи из целог света, које је ова прича дирнула, почела да скупљам донације. На крају је на рачуну било 7.000 евра, и више од суме са пописа! Радови су почели, а ја сам била пресрећна.

Уз помоћ Дијанине акције, сређен је кров учионице, фасада школе, уведена је струја, уграђена нова врата и прозори, нови под, окречени су зидови... Коначно, купљена су и четири лаптопа, штампач и фото-копир машина, пројектор и платно. Па чак и школске торбе и прибор за 500 деце у школи и течни сапун за годину дана.

- Нисам имала нека посебна очекивања, само велику жељу да тој деци буде мало лепше и боље - искрена је Дијана. - Жеља ми се остварила и то сматрам својим највећим успехом, јер сам одувек веровала да постоји нешто посебно у гесту давања без икаквих очекивања и да је то свакоме од нас потребно. И у Београду сам волонтирала и дружила се са децом без родитељског старања, била им "ветар у леђа", бодрила их да могу да промене свет, али Африка ме, сигурна сам, учинила бољом особом. Неизмерно сам срећна и захвална на овом искуству и свим животним лекцијама које ми је донела.

ПРИРЕДБА КАО ЗАХВАЛНОСТ

ДА би јој се захвалили на свему што је урадила, директорка школе је са ђацима организовала приредбу за Дијану, на којој су присуствовале све високе званице из сфере образовања из те области. Како Дијана каже, препознала је код неколико малишана изузетну креативност и потенцијал, па ће покушати да им пронађе одговарајуће стипендије и омогући да наставе образовање негде у свету. Осим тога, њена мисија је сада да шири волонтерску мрежу, па је њеном организацијом у школи у Аруши, тренутно професор информатике из Хрватске, који обучава наставнике за рад на рачунарима и пише скрипте за ђаке.

НАУЧИЛИ СРПСКЕ ПЕСМЕ И КОЛО

КОЛИКО су деца заволела Дијану, сведочи и то што су радо прихватили да науче песму Драгана Лаковића и кораке ужичког кола. На свечаности приликом отварања реновиране школе, деца су била изненађена поклонима - торбама и новом школском прибором, а они су за Дијану отпевали песму "Сви треба да знају шта другарство значи".