О БЕЗБЕДНОСТИ путника, који користе послератни мост на Великој Морави, код Свилајнца, једини у Србији на коме се одвијају друмски и железнички саобраћај, брину четворица скретничара. Њихов посао нимало није лак, јер овај фреквентни прелаз, осим Свилајнчана, користе и мештани Деспотовца, Жабара и Петровца на Млави. Мост спаја Свилајнац са ауто-путем Београд-Ниш, а пруга повезује Свилајнац са Марковцем. Кад наиђе воз, скретничари морају да спусте рампу, а онда бициклом или пешице прелазе мост, да би што пре стигли на другу страну, удаљену око 300 метара, и тамо спустили другу рампу. Када воз прође, опет морају брзо да подигну обе рампе, како би аутомобили што пре прошли, јер се направе велике гужве. И тако укруг.

- Отправник јавља из ког правца стиже воз. Ако долази из Свилајнца, треба му дванаест минута. Та рампа ми је близу, али ни њено спуштање није лако, јер најмање 15 пута треба да окренем круг. Морам да пазим и на саобраћај и нестрпљиве возаче, који желе да прођу иако сам почео да спуштам рампу. Онда морам да журим да спустим рампу према Марковцу. Лети идем бициклом, а зими морам да трчим. Бициклом стигнем за нешто више од минута, а пешице ми треба дупло више времена - каже, за "Новости", скретничар "Инфраструктуре железнице Србије" Божидар Анђелковић (55), који је у Београду радио три деценије, а у Свилајнцу је тек годину и по дана.

Прочитајте још - Теретни воз ударио камион, возач стабилно

Поред тога што је његов посао тежак и одговоран, наш саговорник каже да га прати и много проблема. Дешава се, на пример, да возачи сами подижу рампу и покушавају да прођу, па могу да остану заглављени између две рампе. Неки ударе у Андријин крст и оштете га, а многи и не знају да су вагони шири од пруге четрдесетак центиметара, па аутомобил заустављају преблизу шинама. Мотоциклистима некада точак упадне између шина, па исклизну и повреде се.

- Возачи аутомобила су често нестрпљиви. Дешава се да воз успори, па морају да чекају и по петнаестак минута. Направи се баш велика колона. Онда се међусобно свађају и псују. Проблем је и када подигнем рампе. Два аутомобила могу да се мимоиђу на мосту, али камион и аутомобил, односно било које веће возило и кола не могу.

фото З.Г.

Возила се често заглаве на средини моста, па мора да интервенише саобраћајна полиција. Већ месец дана покварена је рампа код Свилајнца, па ми то додатно отежава посао, јер морам ручно да сигнализирам возачима - додаје Анђелковић.

Прочитајте још - Рампе нема, семафор тек постављен!

Он и његове колеге мораће и даље да трче од рампе до рампе, док "Инфраструктура железнице Србије" не издвоји средства за изградњу другог моста. Према проценама, нови мост са заобилазницом коштао би око 11 милиона евра.

фото З.Г.



ПРЕЗНОЈАВАЊЕ И ЦВОКОТАЊЕ

ИАКО обављају веома важан посао, Анђелковић каже да је скретничарима плата неколико пута смањивана. Пре 15 година имао је стартну плату 24.000 динара, а сада је мања за 3.000 динара. С топлим оброком, минулим радом и регресом прими више, али је то премало за овакав посао.

- Лети се презнојавам док возим бицикл, а зими трчим по клизавици. Из блока не смем да мрдам током радног времена. У њему је лети вруће, а зими хладно, јер пећ слабо ради. На тераси не може да се седи због велике прашине - каже Божидар Анђелковић (на слици), који лети прелази и додатних 12 километара, јер бициклом путује од своје куће из Марковца.