У СРПСКОЈ народној ношњи и колубарским опанцима шиљканима, поносно сам корачао Црвеним тргом у Москви. Да се зна одакле сам. И, наравно, знало се, јер су Московљани листом били одушевљени када су чули да сам из Србије, коју доживљавају као другу отаџбину, а Србе као браћу најрођенију.

Ово, за "Новости", каже вајар и скулптор Милутин Ранковић из Лајковца, по повратку из Москве, где је учествовао у обележавању празника посвећеном Светом Петру Московском, оснивачу чувеног Високо-Петровског манастира из 17. века, изграђеног подно зидина Кремља. Након литургије, коју је служио патријарх московски и целе Русије Кирил, српски уметник је у порти манастира у самом центру руске престонице, пред мноштвом окупљених, у колубарском ораху донетом из Србије, длетом и чекићем израдио икону Светог Петра Московског.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Срби и Руси уједињени у вери


- Лик светитеља начинио сам за четири сата непрекидног рада - прича Милутин. - Сви су желели на неки начин да учествују у стварању иконе, да дрво макар додирну, а многи су узели делиће ораховине за успомену и својеврсну реликвију. Било је и оних који су се молили испред иконе, благословене од игумана манастира Петра Јевремејева.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Лавров: Срби воле Русију и Руси воле Србију 

Позната уметница из Москве Наталија Костјецкаја у име председника Савеза уметника Русије уручила је Милутину Ранковићу признање "Благодарност", за развијање руско-српских веза у ликовној уметности. Посебно је почаствован што га је, каже, у Москви дочекао врхунски уметник Гончаренко, који је урадио на десетине квадратних километара мозаика широм света. Колеге из Русије, истиче, одушевљени су што је његова уметност прожета старословенском културом...


Ранковић у српској ношњи, са московским уметницама на Црвеном тргу

- Моји радови, у дрвету и камену, налазе се на свим континентима, али сам изузетно почаствован што један остаје у московском манастиру, у највећој православној земљи на свету - поносно каже Ранковић. - Излагао сам широм планете, али такву љубав према Србији и Србима, нигде нисам доживео као у Москви. Руси доживљавају Србију као својеврсну бајку, због доброте људи и природних лепота које нам је Бог дао. На сваком кораку, када би чули да сам из Србије, био сам окружен срдачношћу, љубављу...

- Уметници у Русији нарочиту пажњу посвећују јасном експресионизму који краси моја дела, односно прелазу између стилова истока и запада - објашњава Милутин. - Највише им се свиђа што моје скулптуре и портрети у дрвету и камену одишу старословенским духом. Зато, вероватно, у ликовима мојих монаха, препознају старословенске богове, што је, можда, и мој призив древних предака.


Ранковић са игуманом манастира у Москви Фото Приватна архива

АТЕЉЕ КРАЈ ПРУГЕ

МИЛУТИН Ранковић имао је више од 200 изложби у Србији и иностранству. Рукопроизведен је у свештеног иконописца-дрворезбара Српске православне цркве у манастиру на Михољској превлаци код Тивта. Међу оснивачима је Српског академског друштва "Византија" у Београду. У Лајковцу живи и ствара од рођења. Поред чувене, у песми опеване, лајковачке пруге, налази се атеље Милутина Ранковића.