- ОТАЦ је био и пољски херој! У Варшавском устанку, јула 1944, командовао је бригадом која је од Немаца заузела зграду Поште, њихово најтврђе упориште у центру града. Када је устанак пропао, прешао је Вислу и вратио се у Краков. Већ 1945. у Пољску је дошао Родољуб Чолаковић, који је црвеноармејцима идентификовао Јездимира као "сарадника окупатора" у Другом рату. Они су га затворили у Лубјанку, одакле је успео да побегне.

Овако се оца, у исповести за "Новости", сећа Нада Дангић (78), архитекта у пензији.

- Пронашли су га негде у Румунији и изручили Титовој власти. Године 1947. осуђен је у Сарајеву на смрт и тада сам га први и последњи пут видела. Кости су му у некој јами на сарајевском гробљу са још 3.000 сапатника.

Прочитајте још - ЗБОГ РУСИЈЕ ПРЕЦРТАЛИ СРБИЈУ: Без позивнице за обележавање годишњице Другог светског рата

Мајор Јездимир Дангић (рођен 1897) био је најмлађи младобосанац осуђен на процесу 1914. После Првог рата био је жандармеријски па краљевски гардиста који је 1941. Петра Крађорђевића укрцао у авион из Никшића у Лондон. Мајор је током службе у Београду и Каменици био и успешан писац, који се у "Политици" и књижевним новинама потписивао као Мирољуб Богић.

Године 1938. са Бранком Ћопићем је на књижевном конкурсу САНУ у Београду поделио прво место за приповетку. Књиге историчара Вељка Ђурића Мишине најзаслужније су за Дангићеву "какву-такву" рехабилитацију.

Госпођи Нади није чудно што су на заслуге оца заборавили Пољаци, који ових дана обележавају почетак Другог светског рата. Никад нису контактирали са њом из ове земље, а мајора је и српска званична историја "почистила под тепих". А подигао је српски устанак против зулума усташа и муслимана у Подрињу 1941.

Мајор Јездимир Дангић

Његова ћерка тврди да није тачно да је Дангић сарађивао са Немцима. Истина је, каже, да је са генералом Бадером, војним заповедником Србије 1942. у Београду, преговарао о стварању Српске самоуправе у Источној Босни, али да до договора није дошло. Зато га је генерал Бадер и ухапсио априла 1942. по повратку са тог састанка у Бајиној Башти и послао у логор у Нирнбергу. Одатле је Дангић пребачен у концентрациони камп Колдиц-Либек и на крају у Стриј. Из њега је у лето 1943. побегао и прикључио се Пољском покрету отпора у околини Кракова.

Јездимир и Невена Дангић, Фото: Приватна архива


- Када сам га видела у канцеларији сарајевског тужиоца имао је не више од 35 килограма. Мајци Невени бацио се око ногу и љубио је. Двојица крупних момака-иследника су се смејала призору, а ја сам имала шест година и плакала сам - сећа се Нада.

СРПСКИ ОФИЦИРИ У ПОКРЕТУ ОТПОРА

СЕМ Јездимира Дангића још најмање двојица официра Краљевске српске војске су ратовала у пољском покрету отпора, који је формиран 1942. као Домовинска армија или Армија Крајове. То су коњички капетан Илија Дода Николић, из Прокупља, и капетан Драган Михајла Сотировић, из Врања. Овај последњи је у Врање донео и тајно показивао висока одликовања за свој допринос борби Пољака.