СРЕДСТВИМА хуманитарне организације "Срби за Србе" Славица Спасојевић из села Јелашница код Ниша, удовица Мирослава Стојановића, који се 10. јула прошле године отровао због силних проблема и недаћа у животу - купила је кућу у месту Клек, недалеко од Зрењанина. Уселила се у недељу. Агонији породице Спасојевић, која је прво због рата морала да напусти околину Шеховића 1992, а потом да бежи и из новог дома на Косову 1999, назире се крај. Славица, њена мајка Вела и четворо деце убудуће ће живети у питомини Баната.

Славичин невенчани супруг, како смо писали, убио се због дуга струју од 22.000 динара. Није могао више да поднесе беду и очај који су им годинама били за вратом.

Пресрећни смо и захвални хуманим људима из организације "Срби за Србе", тек смо стигли, али деци се на први поглед свидело и то је најважније - сузних очију коментарисала је Славица Спасојевић, незапослена, самохрана мајка четрнаестогодишњег Кристијана, три године млађег Лазара, осмогодишњег Вељка и ћеркице Кристине, која је напунила шест година.

Славица је, како каже, изабрала Клек јер јој се средина допала, када је летос била у посети код рођених сестара у Новом Саду и Инђији, па је у огласима пронашла приземну кућу са двориштем у Улици Васе Мискина број 5, која је купљена за 14.000 евра.

Нови дом Стојановића, осим пространог дворишта, има четири собе, кухињу и купатило, као и специјални бокс за кућног љубимца, питбул теријера Кибу, о којем највише брине једанаестогодишњи Лазар.

Уз Славицу и њено четворо деце, са њима је у Клек дошла и Славичина мајка Вела Ковачевић, која живи у Нишу и још увек је у дилеми хоће ли остати уз ћерку и помоћи јој око деце или ће се вратити кући.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - УБИО СЕ ЗБОГ ДУГА ЗА СТРУЈУ, СУПРУГА КАЖЕ: Молили смо људе из Социјалног да нам помогну, рекли су да није требало да рађамо децу


Ми смо у ствари из Босне, из Шеховића код Зворника, а 1992. године у ратном вихору напустили смо родну груду и отишли на Косово, одакле се због новог звекета рата селимо 1999. године у околину Ниша. Славица је са својим невенчаним супругом живела у Јелашници, кућа им је била у катастрофалном стању и због тога су се одлучила на нову селидбу - прича Вела Ковачевић.

Док се најстарији син, Кристијан, одмарао после напорног пута, најмлађи Кристина и Вељко током наше посете безбрижно су гледали цртаће, а једанаестогодишњи Лазар је стигао до фудбалског терена у центру Клека и одрадио је први "тренинг" у локалном клубу.

Рекли су ми да са мајком сутра дођем на тренинг и да ће ме сигурно примити - тихо је причао Лазар, док је помагао мајци и баки око распремања ствари у ормане.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НЕ МОРАЈУ ВИШЕ ДА СТРЕПЕ: Кућа за децу Нишлије који се убио због дуга за струју


СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ

ПЕТОЧЛАНА породица преживљава од средстава добијених као социјална помоћ у износу од 22.000 динара, уз још 14.500 колико износи дечји додатак. Једва су скрпили новац за камион и селидбу, а с обзиром на то да им је понестало пара, сами су скидали ствари са камиона и уносили намештај у свој нови дом.