ВЕРОВАТНО да је Крушевац испустио шансу да буде место где је своје славно војевање за ослобођење српског народа отпочела неустрашива Милунка Савић (1890-1973), којој су недавно, пред њеним потомцима, одали почаст и председници Француске и Србије, Емануел Макрон и Александар Вучић. Хроничар и истраживач крушевачке историје, Милош Стојадиновић, предочава, за "Новости", да је најодликованија учесница балканских ратова и Првог светског рата, у жељи да обуче војничку униформу, право из родне Копривнице, код Рашке, прво пристигла у касарну 12. пешадијског пука "Цар Лазар" у Крушевцу.

- Давне 1937. године Спасоје Ђорђевић, тадашњи новинар дневних новина "Правда", урадио је интервју са јунакињом Милунком Савић, у коме је она говорила о ратним подвизима и решености да ступи у војску као једна од малобројних жена добровољаца - прича, за "Новости", истраживач Милош Стојадиновић. - Тако решена да се бори за слободу отаџбине, упутила се прво у Крушевац. Ту ју је у касарни сачекао капетан прве класе Лаза Лазаревић. И, наравно, био је затечен. Није могао да поверује да тако млада девојка жели да буде добровољац.

КАПЕТАН Лазаревић је почео да одвраћа Милунку од њене намере. Говорио јој је да је млада, да не зна шта је рат, да у рату има много мука. Неустрашивој девојци предочио је како у борби може бити осакаћена, а да се може догодити и да погине.

- Знам ја то. Све знам. Али хоћу! - одговорила му је без много дилеме Милунка Савић у том краћем разговору у крушевачкој касарни, који је прибележен у Милункином интервјуу "Правди".

Како Спасоје Ђорђевић пише даље, Милунка је била одлучна у својој намери и капетану Лазаревићу није остало ништа друго него да покуша да са њом постигне компромис. Понудио је Милунки да је прими као болничарку. Хероина је себе видела само у војним редовима. Како не би сносио одговорност за њу, капетан Лазаревић је Милунку послао у Војну команду Шумадијске дивизије у Крагујевцу, где су јој такође понудили рад у болници. И у Нишу, где је у то време била база Врховне команде и Министарства војног, дочекао је исти одговор.

Фото Архива М. Стојадиновића


ТВРДОГЛАВО упорна, Милунка Савић је дошла до Николе Пашића, који није успео да је одговори, али јој је дао 25 динара за карту до Крагујевца и препоруку да се јави генералу Петру Бојовићу. У то време, начелник штаба Врховне команде обратио се лично регенту Александру Карађођевићу.

Прочитајте још: Милунка Савић - хероина за сва времена

- Ја хоћу у рат, височанство. Ако ми не дозволите, ја ћу у хајдуке, на Гоч планину - изговорила је Милунка пред регентом, који је напокон попустио и одредио да јој се да униформа, дубоко убеђен да ће добровољка побећи после прве размене ватре.

Такав сценарио, као што је показала историја, не само да се није обистинио, већ је Милунка Савић, због изузетне храбрости и вештине у ратовима у којима је била четири пута рањена, одликована Златном Карађорђевом звездом са мачевима, Златном медаљом "Милош Обилић", Споменицом - Први светски рат, Албанском споменицом, а два одликовања добила је баш од Француза, који су је назвали "српском Јованком Орлеанком": Ратни крст 1914-1918 са златном палмом и Орден Легије части четвртог и петог реда.

Милош Стојадиновић


ИМА ДВЕ УЛИЦЕ

ИАКО јој није било суђено да се прикључи војницима у крушевачкој касарни "Цар Лазар", Крушевац ипак није остао дужан Милунки Савић. Одлуком Скупштине града, једна улица у граду и главна улица у селу Јасика, код Крушевца, носи име српске хероине. У Јасици, где је рођен и славни композитор Станислав Бинички (1897-1942), пре две године је на Спасовдан постављена и спомeн-плоча Милунки Савић.