ДВАДЕСЕТ година траје моја борба да пронађемо убице мојих најмилијих: брата, оца и стричева, али и суседа и рођака који су масакрирани на њивама надомак села. Борићу се док дишем да се чује истина о њиховим страдању.

Овако Славица Јанићијевић Поповић (46), из Старог Грацка, код Липљана, за "Новости", говори о трагедији која их је задесила 23. јула 1999. године, када су још увек непознати злочинци изрешетали четрнаесторо Срба који су у предвечерњим сатима изашли на њиве да покосе жито.

Сви су покошени из ватреног оружја, а потом масакрирани... Зликовци су им одсецали чак и делове тела. Само зато што су желели да пожању жито које је већ било сазрело. Иако су данима раније молили британске војнике Кфора да их обезбеђују на њивама, молбе Срба из Старог Грацка биле су узалудне. Одговор је увек био негативан, да нема потребе за тим. Када су схватили да жито више не сме да чека, четрнаесторо најхрабријих кренуло је на жетву. И ту остало покрај комбајна, покошено рафалима Албанаца којима није било довољно што су неке одмах усмртили, већ су им одсецали делове тела, ударали их тупим предметима...

Прочитајте још - СКРНАВЉЕЊЕ СПОМЕНИКА У ЛИПЉАНУ: Ни покојницима не дају мира

- Наши жетеоци су умирали у најстрашнијим мукама. Они који су преживели стрељање потом су зверски мучени. На сликама до којих су дошли тадашњи представници наше цркве види се да су поједини кастрирани, да им је смрскана глава - говоре, неми од бола, и остали чланови породица несрећних жетелаца. Нападачи су им, према сазнањима мештана, пришли у униформама Кфора. Мислили су да су се можда британски војници предомислили и дошли да их обезбеде... У поподневним сатима изашли су да пожању још свега 20 ари. Како се нису враћали, рођаци су кренули у потрагу.

Славица Јанићијевић Поповић са сликама својих најдражих

Драган Одаловић, којем је убијен син јединац Андрија (30), од ужаса није могао да проговори. А није имао коме ни да се обрати, осим припадницима Кфора, који им нису дали да виде тела, већ су их пребацили на наводну обдукцију у Приштину. Тек после шест дана дозволили су заједничку сахрану на гробљу, које је последњих двадесет година, као и преостали житељи Старог Грацка, на мети Албанаца. На гробним местима Јанићијевића почива и Новица, који је убијен три дана уочи осамнаестог рођендана. Није дочекао пунолетство, а тако се радовао прослави рођендана. Упркос страху и изолацији, надао се да ће се окупити сви његови другари и пријатељи породице.

Прочитајте још - Коснет осудио скрнављење српског гробља у Липљану

- Наши су побијени у петак, а требало је да мој Новица прослави рођендан у понедељак. Ни мој отац није дочекао да види сина пунолетног. Чула сам да су га усмртили тупим предметом у главу, а и два стрица су ми такође завршила на тим пољима - прича кроз сузе Славица.

ЖРТВЕ

Поред троје Јанићијевића и најмлађе жртве овог масакра, осамнаестогодишњег Новице, тог 23. јула 1999. године у Старом Грацку убијени су браћа Јовица (1970) и Раде Живић (1967), Саша (1963) и Љубиша Цвејић (1939), Станимир (1955) и Божидар Ђекић (1947), Андрија Одаловић (1967), Миодраг Тепшић (1951), Милован Јовановић (1969) као и најстарија жртва овог масакра Никола Стојановић (1936), који је избегао из суседног села Крајишта.

Табла са именима жртава у Старом Грацку

УБИЦЕ СЛОБОДНО ШЕТАЈУ

- Уместо имена починилаца који су ми убили брата, оца и стричеве, 2016. године добила сам обавештење од мисије Еулекса која је наводно задужена за владавину права да се истрага о убиству наших жетелаца обуставља због недостатка доказа. То је мени, али и осталим породицама, продубило бол и рану. Док наши ни криви ни дужни труну у земљи, злочинци слободно шетају - истиче Славица.