ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ПАРИЗ


БЕЗ Петра Петровића (82), и Србима и Французима познатог по надимку Пепи, већ деценијама не може да прође организација ниједног великог догађаја који је у Француској везан за пријатељство два народа ковано у Првом светском рату. Пепи је, током посете француског председника Емануела Макрона Београду, био у првом реду, сведочећи као потомак о нераскидивој вези насталој у јуришима Солунског фронта.


Прочитајте још: Пиротски ћилим однео и Д`Епере


- Лепо је изгледало. Био сам много изненађен тиме што је Макрон причао на српском. И то од срца. Први је француски председник после дуго времена који је оставио невероватан утисак. Мислим да ће много да помогне Србији.


* У ком смислу?


- Француско-српски односи ће се побољшати у сваком домену. Макрон ће пробати да уради све што буде могао око Косова. Приштинске власти ће сести за сто једино ако их буду притисли из ЕУ и међународне заједнице. Макрон ту сам не може много да уради, Немачка и САД тренутно све стопирају, али ће, сигуран сам, дати све од себе да помогне да се то питање реши.


* А кад је реч о ЕУ?


- То ће већ да буде мало теже. Србији се постављају тешки услови. Све зависи од тога шта нам на крају буду тражили око Косова. Такође и од тога како буду хтели да се понашамо према Русији. Не знам да ли у Бриселу разумеју српску историју. Ту је и неизвесност око потребне унутрашње реформе ЕУ, на којој инсистира баш Макрон.


Прочитајте још: Макрон српски вежбао данима


* Лепа увертира атмосфере из Макронове посете виђена је на Данима Србије у Паризу, у чијој сте организацији и ви учествовали, и где су високи градски званичници најлепше говорили о нашој земљи. Је ли то оно дуго очекивано отопљавање?


- Примили су нас фантастично у 15. арондисману, у Савету париског региона и другим институцијама. У својим говорима, француски званичници су се снажно ослањали на братство исковано у Првом светском рату и везама наша два народа. Осећамо се сада равноправним делом француског друштва. Огромна је то разлика у односу на период од пре петнаестак година, када смо били потпуно сатанизовани. Јасно је да је реч о обнови односа. Не можемо да заборавимо шта се догађало деведесетих, али време је да окренемо страницу. Много је више ствари које нас спајају, него оних које нас раздвајају. И у медијима се у последње време мења слика о Србима. Посета Емануела Макрона сада је тај процес отопљавања заокружила. Изгледа да се после 11. новембра ипак боље упознао с историјом српског народа.


* Због тога је, вероватно, и тражио да иде на гроб Милунке Савић?


- То је био изузетан гест. Сада би било добро да на таласима овог догађаја обогатимо експонатима Музеј из Првог светског рата у француском граду Мо у коме се налази и Меморијални центар Битке на Марни и где смо обезбедили један део и за Србију. Ту се налази и биста херионе Милунке Савић, рад академског вајара Љубише Манчића.


* Ускоро ћете, као и сваке године, заједно с Французима одати пошту страдалима на Солунском фронту?


- По традицији, последње суботе у септембру одајемо почаст официрима и војницима код савезничког споменика и француског гробља у Поликастру и на Српском војничком гробљу на Зејтинлику. Са собом обавезно водимо представнике француских и грчких старих ратника из Париза. На тај начин чврсто негујемо пријатељство између наших народа.


* Ове везе се негују и на Српском војничком гробљу у Тијеу надомак Париза?


- Почетком двехиљадитих написао сам писмо француским властима и замолио их да обнове и уреде Српско војничко гробље. Одмах су то урадили. На наше свечаности долазе представници старих ратника и њихови потомци, генерала Шарла Транијеа и Франше Депереа, адмирала Гепрата, маршала Фоша…


* Французи вас заузврат зову да будете редовни гости на смотри код Вечне ватре на Споменику незнаном јунаку код Тријумфалне капије?


- Овог 11. новембра биће тачно 30 година како као заставник идем на Тријумфалну капију са српском заставом. Срећемо се тамо са француским председницима о великим празницима, поразговарамо с њима и подсетимо их на Србију.


* Међу обичним светом то пријатељство се није ни прекидало?


- То је због тога што у готово свакој француској и српској породици постоји сећање на заједничку борбу. Са практично свим удружењима војних и полицијских ветерана смо у најближој вези. Јер, они знају историју.