НА данашњи дан 1969. године, 650 милиона људи је са стрепњом гледало на телевизији како се амерички астронаут Нил Армстронг мердевинама спуштао на површину Месеца. Тог 20. јула, у 22.56 по средњоевропском времену, док је правио прве кораке, Армстронг је изговорио речи које су ушле у историју: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство."

Прочитајте још: СРБИН КОЈИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ПОХОДУ НА МЕСЕЦ: Освајао сам свемир, али Србија је у мом срцу

Свет данас обележава пола века од једног од највећих достигнућа човечанства. Мисија "Аполо 11" била је огроман тренутак у америчкој и светској историји. Астронаути Нил Армстронг, Баз Олдрин и Мајкл Колинс изабрани су за овај подухват. План је био да се Земљина орбита искористи за долазак до Месеца, након чега би се Армстронг и Олдрин спустили на површину Месеца, док би Колинс остао у командном и сервисном делу свемирске летелице који се може одвојити. Скоро 110 сати после напуштања Земље, Армстронг је постао прва особа која је изашла на површину Месеца, а после 20 минута придружио му се Олдрин. Њих двојица су провела више од два сата прикупљајући узорке са површине Месеца, фотографишући их и постављајући бројне научне експерименте. Поставили су америчку заставу, разговарали телефоном са тадашњим америчким председником Ричардом Никсоном и сакупили 23 килограма камења са Месеца, које су понели на Земљу. Мисија је трајала осам дана, три сата, 18 минута и 35 секунди.

Прочитајте још: Американци објаснили зашто никада више нису крочили на Месец

"Аполо 11" била је прва мисија која је спустила људе на Месец, пета у оквиру програма "Аполо" и трећа са људском посадом. До краја 1972. шест америчких мисија је одвело људе на Месец, њиме је ходало 12 људи, али и данас су актуелне теорије завере које говоре да човек није закорачио на страно небеско тело и да је све било лажирано како би НАСА преварила јавност. НАСА је, међутим, од 2009. имала извиђачки брод који се окретао око Месеца и слао слике високе резолуције. На њима се виде отисци стопала и трагови точкова, а постоје и геолошки докази о стенама које су донете са Месеца.

Амерички астронаути са Титом и Јованком


После слетања на Земљу, три астронаута су провела 21 дан у карантину, а разлог ове чудне акције била је бојазан да нису заражени опасним микроорганизмима, јер су се вратили са неистражене територије. На Месецу су оставили неколико предмета - фотографије људи и аудио снимке на неколико различитих језика који представљају глобални значај мисије. Оставили су и медаљоне са именима астронаута која су погинула у "Аполу 1" на лансирној подлози, као и два космонаута која су настрадала у сличној несрећи.

Фото Танјуг


СРБИ ЗАДУЖИЛИ ЧОВЕЧАНСТВО

ЧЛАН мисије Аполо 11 Дејвид Вујић (на слици) ових дана борави у Србији, на позив Амбасаде САД у Београду. Један од седморице инжењера српске националности који су помогли да човек слети на Месец, дошао је да би учествовао у кампањи "Ви сте свет". Последњи живи члан "српског Аполо 7" током посете ће разговарати са широком публиком о свом животном искуству, америчком свемирском програму, али и својим колегама Славољубу Сему Вујићу, Милојку Мајку Вучелићу, Данилу Бојићу, Павлу Дујићу, Петру Галовићу и Милисаву Шурбатовићу, који су, као и он, радом на програму "Аполо" задужили човечанство.

КАМЕНЧИЋИ ЗА ТИТА

ДЕО товара од 23 килограма добио је Јосип Броз Тито, када је посада мисије "Аполо 11" дошла у званичну посету Југославији. Астронаути су донели четири каменчића као поклон са Месеца. Они се данас налазе изложени у Музеју Југославије, и Минт је ишао да их погледа.