ЊИХ осморо освојило је седам медаља! То је биланс учешћа српских малишана лечених од рака на јубиларним 10. Светским дечјим победничким играма одржаним у Москви од 4. до 8. јула. Достојанствено и поносно бранили су боје своје земље, а међу 500 учесника из 16 земаља изборили су чак четири златне, две сребрне и бронзану медаљу.

Ова фасцинантна дружина и двоје њихових пратилаца, волонтера из Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР), из руске престонице вратила се у Београд у понедељак око 13 часова. Бескрајна срећа, осмеси задовољства и понека суза обележили су њихов сусрет са родитељима и активистима НУРДОР, на аеродрому "Никола Тесла".

- Много сам срећна што сам освојила прво одличје за наш тим - весело говори Дуња Пиљић (9) из Каћа, најмлађа у српском тиму. - Била је то сребрна медаља у трци на 100 метара. Ни мојој ни радости нашег тима није било краја. На неки начин та прва медаља нас је све подстакла да у предстојећим такмичењима дамо све од себе. И мени је дала крила, па сам последњег дана освојила још једну медаљу, такође сребрну, у фудбалу.

Прочитајте још - ДОКТОР ДАВОРИН РАДОСАВЉЕВИЋ: Рак напада више, али се бранимо јаче

Мали по годинама, велики у срцу, Алекса Мартиновић из Руменке, Теодора Врањешевић из Крагујевца, Дамјан Јованчевић из Ниша, Дуња Пиљић из Каћа, Лазар Марковић из Врњачке Бање, Ленка Гајић из Чачка, Марко Дрезгић из Дубља код Богатића и Немања Спасојевић из Шапца, потврдили су последњег дана такмичења да су рођени победници и хероји.

- Одиграо сам пет шаховских мечева и у свих пет победио - прича Марко Дрезгић (16), освајач златне медаље у шаху. - На турниру сам имао јаке противнике из Индије и Русије, и није било нимало лако. Нарочито у финалу против момка из Русије. Мислио сам, пошто је домаћин, да су ми шансе мале, али показало се да шаховско умеће не мари за "домаће и госте". Много је леп осећај освојити злато за своју земљу.

Дуња Пиљић Фото Ђорђе Корора

Док грле сина, поносни Маркови родитељи Биљана и Дејан, кажу да у Дубљу славље тек предстоји. Да ће тако бити и у Крагујевцу, говори и Наташа Врањешевић, мама малене Теодоре (11) о чијој су борби против опаке болести писале "Вечерње новости".

Прочитајте још - Лечићемо рак као кијавицу

- Сребро које сам освојила у фудбалу је намењено мами, тати и брату, али и Крагујевцу и Србији - раздрагано говори Теодора. - Много сам поносна што сам успешно представљала своју земљу у Москви. Трећи дан такмичења, када смо освојили шест медаља, био нам је најуспешнији и цео наш тим био је пресрећан. Надам се да ће и догодине, тим наших другара који буде ишао, освојити бар седам медаља као ми, а искрено им желим да их буде и више.

ТЕОДОРА ДИГЛА СРБИЈУ НА НОГЕ

БИТКА Теодоре Врањешевић (на слици са мајком) против акутне мијелоидне леукемије почела је 2016. године, када јој је болест установљена. Њена болест тада је целу Србију дигла на ноге и после 14 месеци лечења у Универзитетској клиници у Франкфурту, излечена се вратила у Крагујевац почетком јула прошле године.

Док се лечила, њена учитељица Горица Димитријевић, држала јој је часове путем "скајпа", добровољно, без икакве накнаде. Теодора, зато, није изгубила ниједан разред. За овај племенити подвиг, фебруара ове године, учитељици Горици Димитријевић, уручена је Плакета "Новости" за "Најплеменитији подвиг године".