ОСВАЈАЊА Месеца не би било да није било Срба! У години када се навршава тачно пола века од лета мисије "Аполо 11" на Месец, свет се сећа и осморице инжењењера са наших простора-Милојка Мајка Вучелића, Славољуба Сема Вујића, Милисава Шурбатовића, Данила Бојића, Драгише Гише Јовановића, Петра Гајића, Вељка Гашића и Давида Вујића. Сви они су радили на програму за људско освајање Земљиног природног сателита, уочи и после тог историјског 16. јула 1969. године, када је амерички лунарни космички брод пут овог небеског тела повео посаду - Нила Армстронга, Едвина Олдрина и Мајкла Колинса. Пет дана касније, они су слетели на Месечеву површину, а остаће забележено - али и до данас, према мишљењу многих, обавијено и велом мистерије - да је Армстронг први закорачио на Месец.

Др Славољуб Вујић је био продуцент и координатор пројекта "Аполо 11", Милисав Шурбатовић шеф инжењерске екипе, а Данило Бојић креатор шатла "Орао", за шетњу по Месецу. Драгиша Јовановић је био инжењер, као и Петар Гајић, Вељко Гашић је био саветник, а истовремено и дизајнер америчких бомбардера T-38 trainer, F-5 fighter и B-2. Давид Вујић је заступао НАСА и био задужен за односе са медијима.

ДВОЈИЦА српских инжењера - Милојко Мајк Вучелић (79) и Славољуб Сем Вујић (75) обрели су се у Београду пре тачно 10 година. У разговору са аутором ових редова, на питање да ли је стварно било лета на Месец, одговорили су: "Како не би било када су Срби учествовали у томе!"

ПРОЧИТАЈТЕ И:Осморица Срба направила "Аполо 11"

Вучелић и Вујић су те 2009. године младим научницима у својој отаџбини пренели своја знања и свој научни ентузијазам. Доктор техничких наука Славољуб Вујић, који је себе звао Лала из Баната, рођен је близу места Јаша Томић, где се и школовао. Гимназију у Вршцу није завршио, јер је с породицом емигрирао у Америку. Тамо је радио у свим најзначајнијим програмима Министарства одбране САД, затим у НАСА, а паралелно са радом стекао је чак шест универзитетских диплома и докторску титулу. Живео је у Калифорнији са супругом Вером и троје деце.

Милојко Вучелић рођен је у месту Гарешница, у данашној Хрватској, у породици која се у 18. веку доселила из Колашина. Средњу школу завршио је у Бјеловару и дипломирао на Машинском факултету у Загребу, а у Вршцу је похађао пилотску академију. Рано је отишао у Немачку, где је радио у "Мерцедесу", а затим се преселио у Америку, где је наставио каријеру у "Форду", "Цесни", "Боингу"... Постаје затим и један од директора програма НАСА. Живео је у Охају, имао је супругу Инге, синове Николу и Александра и петоро унучади.

Нил Армстронг / Фото ЕПА


ОД осморице наших градитеља "Апола 11", данас је жив, и веома активан као српски патриота, само Давид Вујић. Рођен је у Мидланду 1935. године. Одрастао је, са сестром Љубицом, у породици оца Митра и мајке Милке (Тодоровић), који су се доселили у САД из Окучана и Глине пре Првог светског рата. Дипломирао је на пословној администрацији на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на Каритосу, државном универзитету Калифорније. Активан је у области војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, унапређења бизниса, маркетинга и политичког лобирања. Био је инжењер, масон, српски лобиста и званични портпарол НАСА и програма "Аполо 11" у САД.

Српски инжењери, учесници мисије одласка људи на Месец


После успешног слетања људске посаде на Месец, њих осморица, друштво "ћелавих орлова", како су се духовито назвали, направила су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје каријере.

Срби и лунарни брод "Аполо 11"


У отаџбини се, међутим, о њима није говорило. Иако је Јосип Броз примио америчког астронаута Френка Бормана, који га је лично информисао о томе да значајан део тима "Апола" чине и "Југословени", Броз је о томе ћутао. Можда и зато што Милојко Вучелић, у каснијем директном разговору са Титом, на његов позив, није хтео да подржи "сулуду и скупу идеју развијања свемирског програма тадашње СФРЈ", него је иницирао посредовање између тадашњих суперсила САД и СССР у њиховом потоњем заједничком програму "Аполо - Сојуз".

Славољуб Вујић и Милојко Мајк Вучелић у Београду 2009. године / Давид Вујић данас је српски лобиста


ВУЧЕЛИЋ РЕШИО "ПРОБЛЕМ ХЈУСТОН"

ВУЧЕЛИЋ И Вујић добили су велика признања за свој рад, а Милојко Вучелић и највише америчко цивилно признање - Председничку медаљу слободе САД, јер је руководио спасавањем америчких астронаута после тешке хаварије на мисији "Аполо 13" 1970. године. Тада је у централи НАСА у Хјустону и настала чувена реченица, која је постала део историје, а коју у паници и безнађу изговарају преплашени космонаути: Houston, we have a problem! ("Хјустоно, имамо проблем").


КАКО БОГ КАЖЕ

На питање да ли су Американци заиста слетели на Месец, Славољуб Вујић је једном одговорио:

- То само Бог, који их је горе дочекао, може да потврди.