ЛЕНТА друге пратиље на избору за најлепшу Влајну на Балкану и захвалница за добровољно служење војног рока у Војсци Србије налазе се у истој фиоци. Под истим именом и презименом. Снежана Бутаревић (26), из неготинског села Буковче, њихова је поносна власница. Дама, а војник. Лепотица у влашкој народној ношњи и јунак у војничкој униформи. То што се одувек осећала као "татин син" није јој умањило нежност и отменост, али ју је оснажило да се пре три године пријави у војску. Девојка из ратничког краја, у којем су војевали Хајдук Вељко и Чучук Стана, научила је да вешто расклапа пушку и да пуца, да баца бомбе и чисти мине.

Прочитајте још: Генералске еполете чекају три жене

- И све то по дубоком снегу, јер сам била децембарска класа - каже, кроз осмех, Снежана. - Одувек су ме привлачили униформа и оружје, али сам и жарко желела да служим Србији. Током 45 дана обуке у Ваљеву и Крушевцу, успешно сам савладала све задатке, као и онај несвакидашњи осећај када на твојих 60 килограма дође опрема тешка 35.

Без татиног благослова се "одметнула" у војнике, али његов страх је минуо када је дошао на свечану заклетву. На крају је превладао понос. И кануле су сузе. Оне што се тешко отму на мушком лицу. А, отеле су се и прошле године у Ласову, на фестивалу влашке лепоте, када је међу три најлепше Влајне стајала Снежана, у народној ношњи, са цветом у коси. У неготинском крају се још живописно препричава тај свечани тренутак за све њих.

Прочитајте још: СЛЕПА ДЕВОЈКА УЈЕДИНИЛА РЕГИОН: Људи великог срца остварили Данијелин сан

- Моји Неготинци су били срећни колико и ја. На такмичење су ме пријавили другови, јер су знали да држим до наше традиције и обичаја. Пропозиције су налагале да изађем у влашкој ношњи, коју сам наследила од прабаке и баке, па се у њој увек осећам посебно - каже друга пратиља и економиста приправник у Општини Неготин.

Та ношња, стара више од века, и пре овог фестивала је купила аплаузе и била овенчана ловорикама. Захваљујући Снежанином авантуристичком духу, прилично је света видела, јер је у њој лепа Влајна, као фолклорашица и кореограф, играла широм Европе. И док се припрема за нови фестивал, пакујући своје јелекче и опанке, открива нам да је за 26 година обишла тачно 26 земаља. Али где год да је била, и колико год да се радовала путовањима, увек се чежњиво враћала свом крају.

- Никада нисам могла да одем заувек, јер много волим своје село. Оно је данас полупразно, људи одлазе у иностранство, трбухом за крухом. Али ја не могу. Превише сам везана за овај крај, за људе, своје љубимце, цвеће... Одустала сам и од даљег школовања у Бечу. Овде имам све што ми је потребно за срећу - прича Снежана.

Оно једино што јој недостаје - љубав, ваљда ће се, додаје, појавити. Нада се Снежана да ће коначно срести сродну душу која ће моћи да је испрати у свему што воли и ради. И са смешком потврђује приче које колају о Влајнама и њиховој врелој, заводничкој крви. У оне друге - о влашкој магији, не верује.

ДОМАЋИЦА И АВАНТУРИСТА

КРАТАК је дан за све Снежанине љубави, међу којима ласкаво признање увек освоји и - кухиња. Прву торту је направила у седмом разреду, а у међувремену је од баке научила да спрема сва јела. Најбоље јој, каже, иду влашке чорбе. И то је иста она девојка која је, следећи авантуристички зов, осетила чаролију параглајдинга и небеских висина.

- Следећи корак ми је скок са 3.000 метара, али имам још егзотичних циљева, као што је учешће у ријалити програму попут "Преживљавања" - открива Снежана.

ЈАШЕ КОЊЕ, ГАЈИ ПЧЕЛЕ

ДЕВОЈКА из хајдучког краја јаше коње баш као Чучук Стана. У слободно време је, поносно истиче, и баштованка и пчеларка. Тата ју је научио да вози трактор још у основној школи, па га сада радо замени у пољопривредним пословима. Мед, и то одличан, прави са комшијом.

- Волим да обрађујем земљу, садим поврће и негујем цвеће. Када су пчеле залутале у наш димњак, замолила сам комшију да ми помогне да их безбедно склоним, а он ме је успут укључио у пчеларски занат - каже Снежана, некадашња власница голубарника од 1.000 голубова.