НОВОСАДСКИ научници Владимир Тодоровић и доцент др Дејан Моврин са Факултета техничких наука своје знање и вештине искористили су на најлепши могући начин, да помогну четворогодишњој девојчици из Врања. Помоћу 3Д штампача, направили су прву вештачку руку, прецизније подлактицу, и маленој Врањанки омогућили да, као и њени вршњаци, убудуће може да вози бицикл, држи предмете...

Вештачка рука, тешка свега 250 грама, већ две недеље је код девојчице. За око месец дана, колико би требало да траје прилагођавање, верује овај двојац младих научника, њихово помагало ће умногоме олакшати живот детету. Размишља се и о опцији да се ова рука усаврши, како би се у кажипрст могла ставити оловка. Засада њоме дете може да држи дебљу креду и пише.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДИНАМО БИЦИКЛИ ПРАВИ ХИТ: Окрећу педале и пуне телефон

- Било нам је потребно шест месеци да урадимо ову руку на 3Д штампачу - објашњава Тодоровић, руководилац лабораторије "Идеалаб". - Девојчица је била овде код нас, у лабораторији су узете мере, урађен је одливак у гипсу како бисмо могли и без њеног присуства да радимо. Затим су рађена подешавања, дубина и ширина шаке.

Приликом израде вештачке руке, с обзиром на то да је реч о детету које ће расти и чије кости ће се развијати до 15. године, новосадски научници су сарађивали и са лекарима, како би било урађено све да се девојчици помогне.

- Ова рука има један захват - објашњава Тодоровић принцип рада вештачке руке. - Савијањем у лакту, шака се скупља и омогућава да ухвати предмет неправилног облика. - Могуће је да њоме ухвати корман бицикла, јер се рука окреће за 90 степени.

Двојица научника кажу да ниједног тренутка нису имали дилему да ли треба да помогну. Од октобра прошле године су прионули на посао и сваки слободан тренутак проводили у лабораторији. Резултат није изостао, малена Врањанка је добила вештачку руку.

Са друге стране, мајка мале Врањанке, А. З., после свега кроз шта је прошла, каже да су људи из новосадске лабораторије најбољи и најхуманији од свих које је упознала у свом животу.


Владимир Тодоровић и Дејан Моврин



- Моја мајка је гледала на телевизији прилог о новој протези коју је патентирао професор Денис Спахић са Машинског факултета у Тузли. Успела сам да ступим са њим у контакт и он ме је љубазно упутио на колеге у Новом Саду, који су, како ми је рекао, тај модел још више усавршили - прича нам девојчицина мајка.

Она каже да није ни слутила да ће већ на првом сусрету пристати да ураде протезу. Присећа се како су до те мере били пажљиви да је њену ћерку при првом сусрету са Новосађанима дочекао сто препун слаткиша.

- Моја девојчица сада се привикава на "руку", која је функционална, омогућава развијање десне стране мозга и неупоредиво је напреднија од протезе, јер њоме може да се хвата, носи, да се контролишу покрети - објашњава А. З.

ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТИ МОГУЋНОСТИ 3Д штампача, по речима др Моврина, најбоље се могу видети у медицини. - Заједно са лекарима Клиничког центра Војводине, радио сам реконструкцију лица, односно чела и свода изнад чела - наводи наш саговорник, напомињући да је калупе радио 3Д штампачем. Са колегама са Стоматолошког факултета у Београду је такође радио кости испод ока за десет пацијената.

Ова мајка нам прича да је имала здраву трудноћу, редовне прегледе, али нико није приметио да се рука није развила до краја.

- Пресрећна сам због свега што су научници из Новог Сада урадили и надам се да наше дете неће бити последње којима ће ови људи олакшати живот - каже нам кроз сузе ова Врањанка.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Скривене одаје у Нероновој подземној палати

ПЕЦАРОШКИ ПРИБОР

Објашњавајући како су помоћу 3Д штампача направили помагало, др Моврин истиче да овај апарат ради слој по слој, а функционише учвршћивањем течне смоле.

- То се ради УВ ласером - додаје овај млади научник. - Шака и прсти су рађени ласером, а све је повезано сајлама које покрећу руку. Најпре смо за повезивање користили титанијум, али се показало да се после извесног времена те сајле хабају, па смо употребили пецарошки прибор, односно најлон који користе риболовци, јер се показао као врло чврст.