НА подручју данашње Бачке, односно општине Оџаци, још пре 8.000 година живели су врло напредни људи. О томе сведочи Црвенокоса богиња, статуета из раног неолита, која упућује на најстарију ратарску културу у Европи. Тадашње становништво прешло је са лова и риболова на обраду црне земље (чернозема, црнице), па је централно место у обредима заузела богиња плодности.

Фигурина Црвенокосе богиње откривена је пре три деценије и један је од најдрагоценијих археолошких налаза на тлу Војводине. Својом вредношћу и значајем поставила је општину Оџаци на археолошку карту Европе. Пронађена је на локалитету Доња Брањевина, недалеко од села Дероње, на простору између Дунава и некадашњег тока реке Мостонге, данас канала Дунав-Тиса-Дунав.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРИЧЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ: Са деда Николом нестали сарачи

Ранонеолитско насеље Доња Брањевина открио је 1965. године, у време велике поплаве, кад су грађени насипи на Дунаву између Дероња и Каравукова, Сергеј Кармански, археолог аматер, руководилац Археолошке збирке у Оџацима, по образовању учитељ. Пуних 30 година (од 1965. до 1995), на том локалитету, који је 1971. проглашен спомеником културе, истраживања су спроводили стручњаци Градског музеја из Сомбора и Археолошког института из Београда, а уз њих је све време био и Кармански.

- Иако многи мисле, Црвенокоса богиња није случајан налаз. После 25 година истраживања, 2. септембра 1989. пронађена је јединствена, уметнички осмишљена фигурина, симбол плодности првих земљорадника на територији Војводине - записао је Кармански у монографији "Доња Брањевина".

Статуету у облику женске фигуре, која је касније названа Црвенокоса богиња, ископао је археолог аматер Милан Јовић у сонди величине шест пута шест метара, у централном делу неолитског насеља.

- У откопном слоју појавио се необичан предмет, из земље су вириле неке ножице. У првом моменту помислили смо да припадају неком жртвенику или посуди налик на животињу, можда птицу. Када је предмет очишћен и снимљен, приступило се његовом вађењу. На опште запрепашћење, у рукама се нашла поломљена женска статуета необичне величине - забележио је Кармански.

Уметнички осмишљена фигурина / Фото Н. Глишић

За фигурину, која је направљена од печене глине, истиче се да одудара својом монументалношћу, јер је висином од 38 центиметара прави див у поређењу са статуетама сличног типа из раног неолита, које не прелазе 15 центиметара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПРИЧЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ: Колач у част забрањене љубави

- Глава статуете је пажљиво моделована. Лице је наглашено тако што су из масе извучени и рељефно извајани брада и вилична кост, чиме је постигнут узвишен, готово безвремен израз. Нос је раван и прилично издужен, док су очи изведене оштрим предметом, утискивањем у масу глине. Уста нема. Посебна пажња поклоњена је изради косе: она је дуга и пада преко рамена. Бојена је црвеном бојом, по којој је статуета добила име - описала је мр Лидија Баљ, археолог из Музеја Војводине, у свом раду "Црвенокоса богиња као симбол".



Према њеним речима, статуета, због истакнутих облина, одише женственошћу. С њене предње стране су изражени атрибути женске плодности: уздигнуте груди, наглашени бокови и бедра, са фантастично великом задњицом и бутинама дебеле особе. Руке положене на доњи стомак одговарају праисторијској иконографији Богиње мајке. Занимљиво је да статуета са задње стране има и атрибуте мушке плодности. Двополност се тумачи тежњом за целовитошћу, али и креативношћу праисторијског скулптора и високим степеном уметничке културе првих земљорадника на нашим просторима.

Поштанска марка СРЈ 1996.

ОЖИВЉЕНА СВЕТКОВИНА

ПОСЛЕ 14 година, у Оџацима су лане обновљени "Дани Црвенокосе богиње", који се одржавају у јуну, као светковина посвећена култу пролећа и плодности. Председница општине Латинка Васиљковић рекла је да је тродневна светковина оживљена на иницијативу грађана.


ОРИГИНАЛ У БАНЧИНОМ СЕФУ

ОРИГИНАЛНА статуета Црвенокосе богиње чува се у сефу банке у Оџацима, а копија у Музеју Војводине. Изливена у бронзи, статуета је постављена у центру Оџака, испред зграде Општине. Сувенири реплике могу се купити у општинској Туристичкој организацији.