ЗАГРЕБ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА


ОДМАХ отиђи до маршала, јави се у Ужичку 15.

Била је то наредба коју је у јулу 1966. савезни министар одбране генерал Иван Гошњак упутио Ивану Мишковићу Брку, начелнику Управе безбедности ЈНА. Под једном трешњом затекао је Јосипа Броза, Едварда Кардеља и Владимира Бакарића, а Тито је након поздрава рекао првим људима Словеније и Хрватске: "Ви останите ту, а ја и Мишковић идемо под другу трешњу."

Тако, у књизи "Генерал из Премантуре", почетак пада другог човека тадашње Југославије Александра Леке Ранковића описује Иван Мишковић Брк, моћни обавештајац некадашње државе. У разговору за "Новости", генерал Мишковић, који данас живи повученим, пензионерским животом у близини Пуле, објашњава да у књизи открива шта се заправо догађало у Блајбургу, ко су били тајанствени, моћни људи, за које јавност никада није чула, шта је све радила Удба, због чега је Тито, грубо и одлучно, сменио Ранковића, кога је окривио да га је прислушкивао.

Генерал Мишковић додаје и да припрема другу књигу, која ће изаћи до краја године.

- У њој ћу описати догађаје од 1966. године до пропасти Југославије - истиче наш саговорник, додајући да се из његових бележака ипак може склопити драматични мозаик рушења другог, највише позиционираног човека бивше Југославије. - Када је реч о Ранковићу, могу да кажем да се мање-више све открило. Политички део се зна, а на онај најинтригантнији део, да ли је прислушкивао Тита, покушао сам да дам одговор у својој књизи. Сигурно је само то да смо открили доказе који воде до Ранковића, а остало је неизвесно да ли је он лично учествовао у прислушкивању Тита или су то радили његови сарадници, али уз Лекино одобрење.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Тито прећутао злочине над Србима у Јасеновцу


Све је почело под трешњом у Ужичкој, објашњава генерал Мишковић. Разговор са Титом овако описује:

- Сели смо под друго дрво, а Тито је био веома озбиљан, могло би се рећи неиспаван. Чим смо сели, рекао је: "Знате, не морају сви знати све. Има ствари које треба радити у четири ока из два основна разлога."

Тада је Тито рекао да жели директно од шефа војне безбедности да добија извештаје и да му се реферише све што ће радити. Напоменуо је да је други разлог конспиративности то што кад се превише брбља, тада многи муте воду.

Александар Лека Ранковић

"Мене су озвучили, ја то не могу да трпим", рекао је Тито. "Одлучио сам да то истерам до краја и да формирам техничку комисију којој ћете ви бити на челу."

Мишковић је остао у чуду, јер ко је то могао Тита да озвучи. И он и његов брат Милан Мишковић, који ће у бившој држави постати савезни секретар за унутрашње послове, имали су много искуства када је реч о поверљивим пословима, шпијунима, сумњивим особама које су из сенке вукле потезе.

"Ко вас је озвучио?", питао је Тита.

"Не знам, али мислим да су ови Ранковићеви. Формирајте комисију од људи из Македоније, Словеније и ваших." Мишковић је упитао: "Мислите из Хрватске?" Тито је одговорио: "Не њих, засада. Комисију формирам ја, она је лично моја. Ви треба да истражујете целокупну ситуацију у мојој резиденцији и само мени одговарате. Ви ћете одмах да истражите и све ове око мене, заједно са мојим ађутантом Божовићем, шта они знају у вези са овим озвучењима и петљањима Удбе око моје куће. Напишите наредбу око формирања комисије, а ја ћу је потписати као врховни командант."

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како су се разишли Коча Поповић и Тито

Генерал Мишковић је напустио Ужичку улицу збуњен и изненађен, и већ истог дана је написао наредбу коју је Тито потписао. Остале су му у ушима Титове речи, да су у његовој спаваћој соби откривена два микрофона. "То су открили људи Стеве Крајачића који су јуче инкогнито дошли из Загреба. Док комисија ради, ви ћете бити смештени у помоћној згради овде у Ужичкој, где ћете имати све, кувара и храну и не морате ићи вани", рекао му је Тито.

ПОВЕРЉИВА ДОКУМЕНТА КЊИГА обједињује генералове записе и строго поверљиве документе и стенографске записе, каже, за "Новости", историчар Андреј Бадер, који је припремио мемоаре Ивана Мишковића. Бадер каже да је владао и "дијалог ћутања", јер генерал често није желео ништа да каже. - Мишковић је попут дрвета које мења свој облик, величину, ширину, боју, али увек остаје укорењено у тлу из којег је изникао - истиче Бадер.

Следећих месец дана Иван Мишковић се преселио крај Титове резиденције и започео истрагу.

- Оног трена када смо наишли на трагове озвучења, на неразјашњене техничке детаље који говоре о спајању и преспајању жица, постао сам дубоко уверен да је кривица на страни Ранковића неоспорна - појашњава генерал.

Иван Мишковић у својим мемоарима тврди да, ипак, није сасвим сигуран да је у целу операцију прислушкивања Тита био укључен само Ранковић.

- Једно време сам чак мислио и да је реч о људима који су њега искористили, ни данас нисам далеко од тога и не тврдим да је Ранковић баш све знао - каже генерал у мемоарима.

Главни војни обавештајац данас је уверен да је Ранковићу много тога "спаковано", али да у целој афери није био ни недужан.

- Да се сам упустио у озвучење Титове спаваће собе, тешко могу да верујем. Али да је био "глава" и да се под његовом командом то радило, то је изван сваке дискусије - казује генерал Мишковић.

Јосип Броз са југословенским руководиоцима / Фото Приватна архива


Како се рад техничке комисије ближио крају, Тито је био све нервознији. Прекопана је цела његова резиденција, прегледано стотине жица, а није пронађена документација која би ишта потврђивала. Једини документ пронађен је код нижег службеника, а радило се о другим вилама које су биле озвучене у то време.

Уочи пленума на Брионима, где је требало да се расправља о "случају Ранковић", Тито је био узбуђен, поготово због чињенице да потпуно јасних доказа о прислушкивању у његовој спаваћој соби нема. Али појавили су се други докази, па је установљено да је постојала директна линија од Титове резиденције до Ранковића. Људи око Ранковића правдали су се да је то зато да би се одмах реаговало ако врховном заповеднику нешто затреба, а Тито је био огорчен што му то нису рекли.

Круг око Тита притискао је комисију, а Мишковић им је одговарао: "Не може тако, дајте. Није ово писање политичког извештаја, већ треба детаљно истражити сваку жицу. Ја Титу полажем рачуне."

На крају је установљено да су прислушкиване и виле Едварда Кардеља, Владимира Бакарића, Цвијетина Мијатовића, Пеке Дапчевића и Мијалка Тодоровића. А онда су на сто стављени и докази о прислушкивању који су водили до Ранковића. Све се даље одвијало у некој конспирацији, па је Тито наредио генералу Мишковићу да лично преузме обезбеђење на састанцима у Београду. Рекао му је: "Никоме ни речи, о томе се не сме обавестити Удба", иако је Иванов рођени брат Милан био министар унутрашњих послова.

ОПРАВДАЊЕ РАНКОВИЋ ће сам забележити да Мишковићева комисија није до краја обавила посао и да су чланови знали да је резиденција у Ужичкој озвучена још 1955, пред долазак делегације Никите Хрушчова, и 1961, за време Конференције несврстаних у Београду.

Бакарић је шапнуо једном амбасадору да се припрема пленум на којем ће се рушити потпредседник државе Ранковић, а на судбоносном састанку сам Ранковић је упорно тврдио да су му докази подметнути. Касније се појавио низ теорија, па и она да су рушењем Ранковића хтели да сруше Тита. Мишковић открива и да су постојале тврдње да је све почело "из кухиње" Јованке Броз. Очито је, наглашава Мишковић, она одиграла важну улогу, а када је кривила Тита пред Станетом Доланцом и Николом Љубичићем да ништа није учињено за њу, Броз је одговорио: "А Ранковић, а Ранковић!"

- Мене је то запрепастило, јер је цела прича око озвучења потекла од Јованке. Ту је било свега, од политичких сукоба, удбашких комбинација, кадровских распореда, до приватних интрига. Независно од прислушкивања, Ранковић је морао да падне јер је био носилац једне политике која је била кочница јачања моћи република - сматра Мишковић.

Данас, када је остало мало живих из тог времена, Иван Мишковић Брк закључује:

- Кад је реч о Ранковићу као човеку и његовом односу са Титом, он је био коректан. Кад је реч о Ранковићу и његовим сарадницима, они су га гурали да буде Титова опозиција. А кад је реч о прислушкивању, открио сам што сам открио, да се из Ранковићевог стана могао прислушкивати Тито у сваком моменту. Да ли је прислушкивао, то не знам. Тако сам и написао.