На Галешњаку, малом јадранском острву у Пашманском каналу, људи су живели још пре нешто више од 7.000 година, у старијој фази млађега каменог доба, открио је истраживачки тим Одељења за археологију Универзитета у Задру.

Како преноси Index.hr, тим је пре неколико дана у мору између острва Ричул и Галешњак, на дубини од шест метара, открио огромну прастару праволинијску конструкцију саграђену од крупнијег аморфног камена.

"Конструкција датира из раздобља када је ниво мора био око пет метара нижи од данашњег. Тај захтевни грађевински подухват, дуг око 80 метара, обавила је праисторијска заједница да би премостила тадашњи плићак те дошла до Галешњака и на њему се настанила", објаснио је вођа истраживачког тима Мато Илкић.

Прочитајте још - Српски гробови на обали Белог мора

Он је додао да се то догодило између 6100. и 5400. година пре нове ере, на шта упућује проналазак тзв. импресо керамике.

Реч је, каже Илкић, о старијем неолитику када људи још нису познавали обраду гвожђа, али су се бавили сточарством и земљорадњом, а део прехране добијали су и из мора.

До сада је познато само неколико њихових насеља у северној Далмацији. Осим Црног врила и Смилчића, то је и један локалитет на подручју Нина. Њима се сад прикључује и Галешњак, острвце познато по свом срцоликом облику, поред којег се налази за сада најстарија подводна конструкцију у хрватском делу Јадрана.

До овог вредног открића тим је дошао захваљујући ронилачком прегледу дна мора уз острвце Ричул, где подводни археолози већ неколико година спроводе системска истраживања.