ФИРМЕ, предузећа и компаније прошле године су били највећи дародавци у Србији. Истакнути појединци били су донатори у свега 4,3 одсто случајева. Овај податак организације "Србија дарује Каталист" и Траг фондације потврдио је да су наследници старих, српских задужбинара постале корпорације. Да је доброчинство укорењено у нашој традицији потврђује и податак да су у прошлој години у Србији највећу суму новца, готово половину, за опште добро, донирали грађани путем масовних акција.

На списку највећих донатора су НИС "Петрол", "Моцарт кладионице", "Кока-кола", "Делта", "Филип Морис", фабрика цемента "Лафарж" Србија, "Телеком Србија", компанија "Еликсир" Прахово, Ерсте банка, Fresenius Medical Care, Medicon и Magna Medica.

Изузетак је, а међу највећим је донаторима, пензионер из Канаде Миломир Главчић.

- Досад је донирао више од седам милиона евра за развој општег добра у Србији - податак је "Србија дарује". - Прошле године је највећи део новца од 318.000 евра поклонио за опремање Дома здравља Студеница у свом родном Краљеву. Није изненађење да се на првом месту највећих донатора из пословног сектора налази баш НИС, са око 1,2 милиона евра. И у прошлој години ова компанија је већину новца усмерила на развој здравства. Више од пола милиона даровале су "Моцарт кладионице". "Делта холдинг" истакао се пројектом "Трећи родитељ", "Кока-кола" помагањем народним кухињама и Дечјем селу, "Филип Морис" подршкама младом предузетништву...

Како кажу, у прошлој години "Телеком" је у оквиру пројекта "Стварамо знање" опремио 20 ИТ учионица у 20 школа широм Србије и улагао у технолошко унапређење школства. Осим тога, помогао је опремање Опште болнице у Лесковцу. "Лафарж Србија" већ годинама помаже развоју Општине Беочин. Локалној заједници помагао је и "Еликсир" Прахово, Ерсте банка је наставила да улаже у младе таленте, а Fresenius Medical Care, Medicon и Magna Medica даривале су нишки Клинички центар.

Прочитајте још - "ЗАДУЖБИНА МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА": Чувамо успомену на визионара

- Када се удруже, грађани имају велику моћ да заједницу промене набоље, а такође показују и све већу свест о томе - кажу у "Србија дарује". - Укупна сума давања прошле године била је 27,3 милиона евра. Смањен је број удружених хуманитарних акција у односу на 2018. за 300, а у односу на 2016. за 500.

Миломир Главчић је прошле године помогао опремање Дома здравља Студеница у родном Краљеву


Истраживачи кажу да је задужбинарство укорењено у нашем бићу. Чак и у периодима највећег сиромаштва многи су се одрицали свог богатства за опште добро. Стручњаци Архива Србије у 200 кутија и више од 200 књига чувају податке о чак 1.094 задужбине на територији данашње Србије.


- Задужбинарство је посебно бујало с краја 19. и почетком 20. века. Уклапало се у тадашњи национални план. Тих година јачала је национална идеја, а богати људи желели су да допринесу снази Србије - каже Јелица Рељић, архивски саветник Архива Србије. - Свест ондашње државе о значају задужбина огледа се у томе што су за чланове Задужбинског савета и комисије постављане угледне личности. То су били др Слободан Јовановић, песник и есејиста Сима Пандуровић, доктор правних наука и богословије Радован Казимировић...

Као најстарији регистровани помиње се Фонд Томе Вучића Перишића и Илије Милосављевића Коларца, основан 1856, како би се сваке године држао парастос за покој душе свим нашим војницима који су погинули у Првом и Другом српском устанку. Жеља да се сопствено постојање овековечи на добробит будућим генерацијама била је пресудна да трговци, индустријалци, научници, али и политичари и црквени великодостојници оснивају задужбине.

Државни саветник из Београда Стеван Магазиновић међу првима је основао задужбину, чији је циљ био штампање књига за сиромашне ученике. И бројни други српски политичари, међу којима су Љубомир Каљевић, Милош Тривунац, Живко Барловац, Димитрије Црнобарац, доброчинствима су се уписали у регистар задужбинара.

Тадашњи богаташи Никола Спасић, Сима Андрејевић Игуманов, Влајко Каленић, Самуило и Голуб Јанић, Никола и Евгенија Кики, Алекса Крсмановић и Лука Ћеловић - Требињац велики део капитала дали су у добротворне сврхе.

Трговац Алекса Крсмановић, Фото архива "Борба"

Задужбинари су остављали своје куће, њиве, новац..., најчешће за школовање и усавршавање сиромашне деце, али и формирање библиотека. Међу бројним стипендистима били су и Милан Ракић, Радоје Домановић, Војислав Илић Млађи, Станоје Станојевић, Драга Љочић, Димитрије Рошу, Јован Цвијић, Милета Новаковић, Веселин Чајкановић, Јован Ердељановић, Милош Московљевић...

Задужбине су помагале и Матицу српску, Универзитет у Београду, Српску књижевну задругу, Коло српских сестара, Друштво за подизање Храма Светог Саве, Српску добротворну задругу, Српско привредно друштво "Привредник", Српско певачко друштво, Удружење пријатеља "Цвијета Зузорић", Лигу против туберкулозе у Београду.

У Архиву Србије се чува Захвалница Српске књижевне задруге свом добротвору Задужбини "Велимиријанум", чији је оснивач Велимир Михаило Теодоровић, као и Повеља Кола српских сестара истој задужбини, коју је урадио Урош Предић.

Данас је незамисливо да имућни грађанин завешта целокупну имовину својој земљи "за патриотске циљеве", као што је то учинио трговац Крсмановић тестаментом из 1914. Поклонио је зграду у Кнез Михаиловој 56 (некада кафана "Србска круна", а данас Библиотека града Београда), зграду на Теразијама 34 (у којој је регент Александар Карађорђевић прочитао проглас о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године), као и зграде у улицама Браће Крсмановић, Косте Главинића и Карађорђевој. Такође, београдски трговац Лука Ћеловић-Требињац своје огромно имање, добар део Савамале, оставио је Београдском универзитету.


Палата коју је завештао Сима Андрејевић Игуманов, Фото М. Анђела


ТРАЖИЛИ ПОМОЋ, АЛИ И ПОМАГАЛИ

У АРХИВУ Србије је и писмо Радоја Домановића упућено министру просвете и црквених послова у ком га моли да му пошаље 500 динара, јер:

"Ако хоћу да моје бављење на страни не буде бескорисно, морам набавити новца за оперу, позоришта (класична дела, оперете, модерна драма), концерте, на улазнице за галерије сликарских радова, вајарских, за музеје историјске, етнографске и друге установе... А кад сам већ у Немачкој (можда никад више неће бити прилика да овде живим) да обиђем Лајпциг, Дрезден, Штутгарт, Берлин и друге мање или веће центре немачког царства."

ПОТРЕСНИ ПРИМЕР АРХИВСКИ стручњаци наилазили су и на потресне примере. Међу њима је прича о Задужбини Зорке, Радојке, Милојке и Никодима Васића. У стан породице Васић у Бранковој улици у Београду пала је граната током бомбардовања (4. фебруара 1915). Само је Никодим преживео. Касније је овај учитељ из Београда наручио скулптуру у спомен на његову настрадалу породицу. Скулптуру под називом "Невине жртве Београда" израдио је познати вајар Ђока Јовановић.

Тамо је и молба песника Милана Ракића за стипендију из Фонда правника Милана М. Марића, која сведочи о његовим студијама у Паризу.

Али, српски уметници и научници су и помагали. У редовима добротвора су Михајло Пупин, Катарина Ивановић, др Војислав Суботић, Бета Вукановић, Екатарина Ристивојев (супруга вајара Илије Коларевића)...


ПОРОДИЦА ГЕНЕРАЛА СРЕЋКОВИЋА

ПОСЕБНО место међу српским добротворима заузимају генерал Михаило Срећковић и његова супруга Агнија.

- Тестаментом од 1919. године Михаило Срећковић завештао је имање које је, како наводи, стекао са супругом Агнијом "уз велику штедњу" у Таковској улици 12 и 14, за помоћ сиромашним породицама активних и резервних официра и подофицира - каже наша саговорница. - Задужбинским средствима је на месту старе задужбинске зграде, 1938. године, подигнута нова у којој се данас налази седиште београдске општине Палилула.