СНЕГ у мају, мраз, град, обилне падавине и поплаве, а потом, нагло, високе температуре. Ове временске (не)прилике, које су обележиле последња два и по месеца у Србији, и те како ће, по оцени стручњака из области ратарства, воћарства, као и агроекономије, неповољно утицати на овогодишње приносе готово свих биљних врста. А то ће се сигурно одразити и на цене воћа и поврћа, односно и на џеп потрошача који ће плаћати цех лоших временских услова.

Кишни и хладни период који је дуго трајао умногоме ће се одразити на род јагодичастог и коштуњавог воћа, посебно на јагоде, трешње и вишње. Раније сорте ових воћака потпуно су уништене, тако да их на тржишту није ни било. Оне сорте које касније сазревају, због мањка понуђене робе, биће скупље у просеку за 20 одсто у односу на прошлу годину.

- Наглим прелазом са кишног и релативно хладног периода на високе температуре долази до физиолошког шока код биљака, тако да ћемо имати знатно успорене поједине физиолошке процесе. Посебно је лоша ситуација у воћњацима који су на равном, где се у дубљим слојевима задржава вода, а на површини се због високе температуре ствара покорица, што може да доведе до сушења кореновог система. Што пре би требало да се разбије та површинска покорица - рекао нам је доцент на Агрономском факултету др Иван Глишић.

Садашњи временски услови убрзаће зрење воћака, што ће се, према мишљењу др Глишића, лоше одразити на квалитет и крупноћу плода. Такође, време је било погодно и за појаву бројних болести и штеточина, а дошло је и до нагле појаве инсеката, попут биљних ваши, па је третирање обавезно.

- На почетку сезоне, све воћке су добро понеле са огромним родним потенцијалом. Не знам тачно за колико ће подбацити овогодишњи род воћних врста, али је сигурно да се ради о знатном проценту - казао нам је др Глишић. - Воћари, нажалост, не могу да се унапред радују да ће добро зарадити ове године, што би било логично, јер је мање рода. То код нас, међутим, не мора да важи. Ево, почео је откуп вишње, а воћари и даље не знају колика је цена, тако ће бити и са малином... Шта тек да очекују крајњи купци?

МАЊЕ И ПШЕНИЦЕ СТРУЧЊАЦИ у ратарству очекују да ће овогодишњи принос пшенице бити нижи него лане, и то због лоших агроеколошких услова. Очекује се да ће због обилних киша зрно бити крупније, али да ће укупни приноси бити мањи за чак 30 до 40 одсто. Посебно лоша ситуација је у местима где има подземних вода, где и даље стоји вода и не отиче.

Домаће институције још нису изашле у јавност са податком у којој мери је ове године подбацио род малине, а све због катастрофалних временских услова. Чилеанско министарство пољопривреде, са друге стране, објавило је званични документ у коме се каже да ће српске малине ове године на тржишту бити за чак 70 одсто мање него претходних година. Овај податак пренео нам је др Александар Лепосавић, један од водећих стручњака у малинарству у нашој земљи, напомињући да је стање у српским малињацима критично, с обзиром на то да је с првим јаким осунчавањем дошло до појаве масовног сушења, нарочито у нижим пределима.

Прочитајте још - ПОСЛЕДИЦЕ НЕВРЕМЕНА: Град диже цене зелениша

Према нашим сазнањима, откупљивачи су, без обзира на сазнање да ће малине бити мање и на нашем, али и на иностраном тржишту, пред сам почетак сезоне брања понудили цену од свега 100 динара по килограму малине прве класе. То је, по оцени малинара, неприхватљиво и, пре свега, понижавајуће. Сматрају да су потпуни промашај преговори са представницима власти око препоручене најниже откупне цене, која је била 140 динара, јер то, како веле, никога не обавезује.


Проф. др Миладин Шеварлић, познати агроекономиста, казао нам је да ће овогодишње непогоде свакако довести до умањења приноса и лошијег квалитета пољопривредних прехрамбених производа, додавши да ни сточарство неће бити поштеђено, нити имуно, јер је везано за биљну производњу.

- У сваком случају све ове прилике одразиће се на погоршање ионако тешког економског положаја пољопривредних произвођача, као и на одустајање младих од бављења пољопривредом на породичним пољопривредним газдинствима. Као "шлаг на торту" долазе уцене откупљивача, који су монополски организовани, који и овако смањени род, на пример малине, откупљују по изразито ниским ценама од 100 динара по килограму прве класе - закључио је проф. др Шеварлић.